NATO se predomislio: Podržavaju bespravni potez Prištine, posledice opasne
Vlada Kosova i parlament su posle izlaska Srpske liste u tehničkom mandatu i nemaju legitimitet za donošenje odluka kao što je zakon o vojsci. To im brane i Ahtisarijev plan i Rezolucija 1244, ali sa Zapada je upaljeno zeleno svetlo.
Hašim Tači, predsednik samoproglašene države Kosovo, dobio je signal od pojedinih zapadnih sila i NATO da krene u proces transformacije kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage Kosova.
On je nacrt zakona o bezbednosnim snagama Kosova predao juče predsedniku skupštine Kadriju Veseljiju, koji je već za danas, 11. maja, najavio da će sazvati sastanak predsedništva skupštine kako bi stavili predlog zakona o BSK-u u parlamentarnu proceduru.
- Veliku radost u ovom velikom danu - kako su ceo događaj nazvali Tači i Veselji, kvari nekoliko "sitnica".
Prvo, Srbi nikada neće izglasati potrebne ustavne izmene koje bi omogućile osnivanje oružanih snaga Kosova.
Drugo, izlaskom Srpske liste iz vlade Ramuša Haradinaja, vlada i parlament u Prištini rade u tehničkom kapacitetu, to jest nemaju većinu, pa ni formalnu mogućnost donošenja najvažnijih odluka.
Koliko je zakon o vojsci Kosova, koji će, izvesno je, biti izglasan samo uz albanske glasove, uopšte legitiman?
Kakvo je mišljenje analitičara
Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava, u razgovoru za Sputnjik potvrđuje da je vlada na Kosovu tehničkog karaktera i to ne samo zbog izlaska Srpske liste iz nje, već i zbog sukoba na relaciji Hardinaj-Tači, pošto niko od njih dvojice nema većinu.
Mirović navodi i da vojska Kosova ne može biti legitimna, ni prema Ahtisarijevom planu (nema podršku najveće manjinske zajednice, Srba), ni po Rezoluciji 1244, ni po Briselskom sporazumu, koji svoju osnovu crpi iz Rezolucije.
Pročitajte još:
* Priština ruši pregovore i traži završnu fazu!
* Priština se sve više ljulja: "Taoci Vučićevih odluka"
* "Posle 20 godina da u miru daš svoje za svoje? Niko nikad"
* Ključne tačke "vašingtonskog papira": Plan sloma i ucene Srbije?
- Kada poređamo sve ove argumente, a naročito da je Rezolucija 1244 iznad Briselskog sporazuma, sadašnja vlada na Kosovu nema ni legitimitet, ni legalitet da donosi neke velike odluke, a posebno ne ovu koja se tiče vojske - objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje zbog čega je NATO, koji je bio decidno protiv formiranja vojske Kosova, sada "autističan" po ovom pitanju, Mirović kaže da je očigledno da se ovako pokušava dobiti dejure priznanje Kosova od Srbije, jer se svima žuri da se proces pregovora završi.
- Meni to deluje i kao neki način za zastrašivanje Srbije, jer oni defakto imaju vojsku, koja ako potpiše pravno obavezujući sporazum sa NATO-om, postaće to i dejure. U tom slučaju, Kosovo postaje deo NATO, što može da znači i da, ako Srbija ne bude kooperativna, može doći i do vojne pretnje - uveren je Mirović.
Kosovski bezbednosni korpus, dakle, postoji, pod uticajem je Amerikanaca i oni to ne kriju, dodaje naš sagovornik, što je još jedan adut da je na snazi pokušaj plašenja Srbije, da sa Kosovom potpiše pravno obavezujući sporazum, što pre.
No, Mirović veruje da je sve ovo blef Prištine, jer sukob ne ide u prilog Kosovu i njihovoj težnji ka nezavisnosti.
Politikolog sa Kosova i Metohije Aleksandar Stojanović, iako smatra da situacija sa legitimnošću kosovske vlade i parlamenta nije do kraja jasna, kaže da bi svaka promena Ustava, zarad pravljenja kosovske vojske bez učešća manjinskih zajednica bila nelegalna.
- Sam Ahtisari je predvideo da je potreban konsenzus unutar Kosova među različitim etničkim grupama kako bi se formirala jedna takva složena institucija na Kosovu kao što je vojska. Pre svega, zbog konflikata koji su postojali tokom rata - navodi on.
Po njegovim rečima, činjenica je da je u toku pokušaj da se ta vojska napravi samo uz glasove, albanskih stranaka.
- Ukoliko do toga dođe, to će biti majorizacija ostalih etničkih manjina, i to će biti vrlo pogrešna poruka koju Kosovo šalje. Posebna tema je koliko to može da utiče na regionalnu bezbednost. Ovo je vrlo negativan put, ako se Albanci odluče da promenom zakona i ustava formiraju vojsku, i da to sami urade - navodi Stojanović.
On misli da NATO, između ostalog, daje podršku kosovskim Albancima, jer u tome vidi potrebu da obezbedi sebi novo "topovsko meso" za ratove.
- Njima trebaju razne vojske koje su partneri NATO i koje bi slali u krizna područja, jer slanje vojnika koji potiču iz država ili takozvanih država, a koje su, da kažem, nedemokratske, korisno je za njih. Druge ozbiljne države svoje vojnike u takve pohode šalju mnogo teže, jer prolaze dublja društvena ispitivanja - veruje Stojanović.
Predajući nacrt zakona za buduću vojsku Kosova, Tači je rekao da je to njegova inicijativa za unapređenje uloge i obaveze bezbednosnih snaga Kosova što je neophodno u zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i očuvanja mira i zaštite državnih interesa republike Kosova.
