Masakri koji i danas izazivaju šok: Ustaše se takmičile u ubijanju - ko može više grkljana da preseče
Austrijski naučnik, autor romansirane biografije o Diani Budisavljević "Dianina lista", Vilhelm Kues ukazuje da komemoracija u Blajburgu nije nikakvo sećanje na žrtve, već desničarsko okupljanje i ističe da bi trebalo da se sećamo onih koji su rizikovali svoj život protiveći se bestijalnosti ustaškog režima, a ne ubica dece.
- I ove godine se desničarski radikali I fašisti okupljaju u Blajburgu na jugu Koruške da odaju počast zločinačkom režimu ustaša. Pravi heroji tog vremena ostaju zaboravljeni. Jedna od njih bila je Diana Budisavljević, koja je spasila život više od 10.000 dece. Zastavama i puškama marširaju, sa ustaškim amblemima na rukavima, a ponekad se vidi i kukasti krst, kao značka na reverima ili tetovaža - ukazao je on u autorskom tekstu objavljenom u bečkom dnevniku "Standard".
Pročitajte još:
* Austrija oštro: Ako u Blajburgu čuju "Za dom spremni"...
Kritikuje što, ako privatno obezbeđenje primeti takvo kršenje zakona o zabrani veličanja nacizma, lice koje nosi nacističke simbole, učtivo zamoli da ih pokrije, a sve to se, kako konstatuje, dešava pred očima austrijskih vlasti i politike, a niko ništa ne preduzima.
Kues ističe da je komemoracija u Blajburgu u međuvremenu postao najveći skup "umrežavanja fašističkih i desničarsko ekstremističkih grupa" u Evropi.
- Oficijelno se radi o komemoraciji. Ustaše, koje su u ovom delu Austrije od engleskih trupa 1945. predate jugoslovenskoj armiji, su streljani od partizana ili upućeni na smrtonosni marš. Koliko je fašista stvarno ubijeno nije rasvetljeno. Brojke se razlikuju u zavisnosti od ideološkog tabora. Nacionalistički krugovi u Hrvatskoj govore o najmanje stotinu hiljadu žrtava, ali za te brojke nedostaju bilo kakvi dokazi. Partizani govore o oko 3.000 mrtvih - naveo je Kues.
On kaže da su se u Blajburgu "našli mnogi od najgorih ubica tog režima i oni su bili ti koji su otvorili vatru na engleske snage, te su oni bili ti koji su ubili one iz svojih redova koji su želeli da se predaju".
Kues ističe da nije važno koliko je mrtvih stvarno bilo, i da li su ubijeni na naređenje komunističkog rukovodstva, već da se, na komemoraciji, radi pre svega o skupu "umrežavanja" utradesničarskih grupa.
- U stvarnosti održava se skup desničara i ultradesničara. Radi se o ljudima koji su na vlasti ili bi mogli biti na vlasti. Od hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović nadole zvanična Hrvatska podržava ovo fašističko okupljanje - podvlači on.
Kues je objasnio i ko su bile ustaše, jer u Austriji malo ko to zna i koje zločine su počinili. Podseća da je Ante Pavelić, koji je bio mrzac srpskog naroda, dolaskom na vlast 1941.u Hrvatskoj ustaškim jedinicama počistio čitava sela, delove zemlje, kao što je, na primer Kordun.
- Srbi, muškarci su često odmah ubijani, a žene i deca odvedeni su u logore. Opisivanje tih masakara i dan danas izazivaju šok. Samo u najvećem logoru za uništenje, u Jasenovcu, ustaše su ubile između 80.000 do 100.000 ljudi. Čuvari su se takmičili u ubijanju, takmičili se ko sa nožem u satu može da prereže grkljane najviše ljudi. Deca i bebe su često bacane u Savu. Ti zločinci, njihovi pomagači pobegli su pred partizanima i crvenom armijom u pravcu Austrije - naveo je Kues.
Kues je rekao da se su "mnogi od tih koljača našli u Blajburgu i da su predati partizanima".
- Na vojnoj strani je otpor protiv Pavelića i ustaša dolazio od partizana. Pojedine jedinice su se probijale na hrvatsku teritoriju kako bi oslobađale logore. Međutim većina akcija spašavanja oranizovana je od ljudi koji su danas skoro zaboravljeni - ukazao je on.
Kues navodi da su Crveni krst, Karitas i antifašistički ženski front delovali zajedno i spasili brojne Srbe, Rome i Sinte, a među njima vodeću ulogu imala je Austrijanka Budisavljević, koja je spasila više od 10.000 dece iz ustaških logora.
- Pored nje bilo je još mnogih koji su rizikovali svoj život i protivili se ustašama. Trebalo bi da se okrenemo tim herojima i od njih učimo, a ne da se sećamo ubica dece, već onih koji su se borili protiv njih. Oni su ti koji treba da dobiju spomenike, da budu svetleći primer otpora protiv zločina u knjigama - zaključio je on.
