Jermenija: Rusiju brinu protesti, to je jedina zemlja na Kavkazu gde imaju vojne baze
Hari Tamrazijan, direktor jermenskog servisa Radija Slobodna Evropa, kaže da bi demokratske promene nakon protesta u Jermeniji, pod vođstvom Nikola Pašinjana koji je sada kandidat za novog premijera, mogle uticati na odnose između Rusije i jednog od njenih najbližih saveznika na čijoj se teritoriji nalaze baze sa ruskim vojnicima.
"Ovo niko ne pamti u Jermeniji"
Moskva već ima iskustva sa demokratskim pokretima u Jermeniji u prošlosti. Opozicija je 2007. i 2008. godine izašla na ulice, predvođena prvim predsednikom Levon Ter-Petrosjanom ali znamo kako je to završilo, sa nasilnim sukobima između policije i demonstranata i deset ljudi je ubijeno.
Posle toga je bilo nekoliko drugih protestnih pokreta, uključujući i jednu otmicu taoca, gde smo opet imali žrtve i desetine hiljada ljudi su izašli na ulice. Bilo je prilično loše. Bio je i pokret Električni Jerevan kada je desetine hiljada ljudi izašlo na ulice da protestuju protiv rastućih cena električne energije.
Ali što se tiče ovog protesta, sada je prisutan jedan element iznenađenja.
Bio je neočekivano da je bilo koji vođa opozicije bio u stanju da okupi ovoliko mnogo ljudi i da ih predvodi na ulici do tog nivoa da je pritisak bio tako jak da je premijer podneo ostavku.
Ovo niko ne pamti u Jermeniji, nikada se ništa slično nije desilo. Zbog toga mislim da je Moskva zaista iznenađena.
Postoji nekoliko stvari koje su bitne.
Za Moskvu, Jermenija je geografski strateška lokacija na Kavkazu, i postoji samo jedna država, jedna zemlja, gde Rusi imaju vojne baze a to je Jermenija. Rusi su se povukli iz Gruzije, iz Azerbejdžana i za njih je južni Kavkaz strateški veoma važno područje, i sama činjenica da Jermenija dozvoljava ruskim snagama da budu stacionirane u zemlji je veoma važna za Rusiju.
Jermenija graniči sa Turskom, sa Iranom i prisustvo vojnih baza je nešto veoma važno za Ruse, i ruski graničari, na primer, sada nadgledaju jermensko-tursku granicu kao i jermensko-iransku granicu.
"Dobri odnosi sa Rusima, ali..."
Druga stvar je da je opozicioni lider Nikol Pašinjan od samog početka bio u mogućnosti da naglasi i pokaže da ovaj pokret nema geopolitički sadržaj. Pokušavao je da uveri Ruse da nema anti-ruskog elementa u ovom pokretu i nije se izjašnjavao po pitanju Rusije protiv Zapada.
Ali, kada su ga upitali da li ovaj pokret ima anti-ruski pravac i da li je ovo nešto što jeste ili nije prozapadno, on je rekao:
- Mi ćemo održati vrlo dobre odnose sa Rusima, ali to ne znači da nema problema sa Rusima, problema ima ali ćemo ih srediti, reći ćemo našim ruskim partnerima da su ovo pitanja koja treba da se reše.
Takođe je rekao da dobri odnosi sa Rusijom ne znači da ne bi trebalo ojačati i produbiti odnose sa Zapadom, sa Evropskom unijom.
Šta će se dalje desiti je pitanje na koje niko ne može da odgovori. Ako bude izabran za premijera Jermenije, očekujem da će Pašinjan zaista pokušati da otvori ekonomske i političke veze Jermenije sa Evropom, sa Zapadom, sa SAD. To bi moglo da iziritira Rusiju u nekom trenutku ali još uvek ne znamo šta će biti, zaključuje Tamrazijan.
