Skandal srušio Nobela
Nobelova nagrada za književnost neće biti dodeljena ove godine! Seks skandal, korupcija, trgovina uticajem, niz zlostavljanja i ostavke obezglavile su Švedsku akademiju koja i da je htela nije mogla ove godine da dodeli najveće priznanje u literaturi.
Sve je počelo kada su švedski novinari otkrili da je francuski fotograf Žan-Klod Arno, suprug članice Akademije Katarine Frostenson, optužen da je seksualno zlostavljao čak 18 žena. Pride je, navodno, Arno dobijao i novac od Akademije za funkcionisanje luksuznog kluba, a na sve to se sumnjiči i da je odavao godinama ko će dobiti Nobelovu nagradu za književnost.
Nije utvrđeno da li je za te informacije uzimao novac, ali je svakako osramotio suprugu i poslovično tajnovitu Akademiju. Usledila je unutrašnja bitka i zahtev dela akademika da Frostensonova bude isključena. Ali, većina nije bila za to da se žena kažnjava zbog grehova svog supruga.
Ta odluka je bila previše za četvoricu članova Akademije, uključujući i prvu ženu stalnog sekretara Saru Danijus koji iz protesta podnose ostavke. Ali, tu se javio drugi problem. Naime, članovi Akademije se biraju doživotno i Statut ne predviđa ostavku, već jedino smrt ili odluku člana da ne učestvuje u donošenju odluke.
Može Dilan, ali ne i Tolstoj
Jedno od kontroverznih priznanja jeste i ono koje je 2016. godine dobio američki rok muzičar Bob Dilan i to za "stvaranje poetskog izraza u velikoj američkoj tradiciji poezije". Nagradu nikada nisu dobili mnogi nesporno veliki pisci poput Lava Tolstoja, Džejmsa Džojsa, Franca Kafke ili Horhea Luisa Borhesa, na primer.
Malo je poznato da je legendarni britanski premijer Vinston Čerčil dobio 1953. godine Nobelovu nagradu, ali ne za mir, već za književnost, iako je napisao samo jedan roman i to nezapažen, a nagrađen je za obimnu šestotomnu studiju o Drugom svetskom ratu.
Zabeleženo je i da su dvojica pisaca odbili da prime nagradu. Prvo je to učinio ruski pisac Boris Pasternak koji je isprva 1958. nagradu prihvatio, a onda pod pritiskom u SSSR odbio priznanje. Dilemu nije imao francuski pisac Žan-Pol Sartr koj je 1964. odbio nagradu iz principijelnog razloga, jer nije verovao niti u jednu, pa tako ni u Nobelovu nagradu za književnost.
Kako se dogodilo ovo drugo, Akademija nema kvorum za odlučivanje. Situacija je odavno izmakla kontroli i 19. aprila su hiljade ljudi protestovale ispred Akademije, zahtevajući da se institucija očisti od nečasnih ljudi, podržavajući Danijusovu koja je upravo to i pokušala.
Ovako nešto se nije dogodilo od 1949. godine kada tajanstvena "porota" nije donela odluku o najprestižnijoj književnoj nagradi. Kako nedužni autori ne bi bili zakinuti, Akademija je istovremeno saopštila i da će 2019. godine dodeliti dve nagrade.
- Ovakvu odluku smo doneli u svetlu trenutno nefunkcionalne Akademije i smanjenog poverenja javnosti u naš rad i integritet - navedeno je u kratkom saopštenju u petak ujutro.
Anders Olson, vršilac dužnosti stalnog sekretara Akademije, izjavio je da su aktivni članovi Akademije svesni krize poverenja i činjenice da je potreban veliki rad na promenama.
- Odlučili smo da vreme posvetimo tome, pre nego što objavimo ime sledećeg laureata. Mi to moramo da uradimo iz poštovanja prema prethodnim i budućim dobitnicima, Nobelovoj fondaciji i javnosti uopšte - kazao je Olson.
Hamsunovo pijanstvo
Čuveni norveški pisac Knut Hamsun je nagradu dobio 1920. godine. Slaveći, on se toliko napio u baru u Stokholmu da je račun pokušao da plati čekom, novčanim delom nagrade. Konobar je to odbio. Hamsun je iste noći u liftu izgubio ček, koji inače glasi na donosioca, ali mu ga je liftboj ujutro vratio.
Stvar je vrlo neugodna i za švedskog kralja Gustava Šesnaestog koji je patron institucije koja je dosad predstavljala čast, integritet, tajanstvenost i objektivnost. Bar je tako smatrano u javnosti još od 1786. kada je kralj Gustav Treći ustanovio Švedsku akademiju.
Sada kralj mora da menja Statut, prvi put od osnivanja, kako bi se ustanovila mogućnost davanja ostavke i vanredan izbor članova Akademije. Trenutno je 10 od 18 članova aktivno, što je nedovoljno za donošenje kredibilne odluke.
Tagorina koza
Indijski pesnik Rabindranat Tagore je 1913. godine bio prvi autor van Evrope koji je dobio priznanje. U Stokholm je doputovao pod uslovom da s njime u hotelu odsedne i njegova koza jer je jedino njeno mleko svakodnevno pio. Želja mu je uvažena.
Svakog februara članovi Švedske akademije razmatraju oko dve stotine nominacija, da bi se do maja svelo na uži izbor od pet kandidata. Tokom leta se njihov rad analizira, da bi se konačno objavilo ko je dobio najviše glasova. Potom dvoje kandidata s najviše glasova idu u finale i glasa se o pobedniku.
Nobelova nagrada za književnost nije dodeljena više puta od 1901. godine. To se dogodilo 1914, 1918, 1940, 1941, 1942 i 1943, odnosno u najtežim godinama Prvog i Drugog svetskog rata. Nije dodeljena ni 1915, 1919, 1925, 1926, 1927, 1936, te 1949. godine jer je tih godina Akademija zaključila da nijedan nominovani kandidat nije zavredeo priznanje.
Andrićeva donacija
Ivo Andrić je jedini nobelovac za književnost s prostora Jugoslavije. Nagradu je dobio 1961. godine, a celokupnu sumu novčanog dela nagrade je donirao Bosni za izgradnju biblioteka i za kupovinu knjiga. Verovatno zbog poznavanja mentaliteta naroda, najpre je donirao polovinu novca, posle čega je tražio izveštaje o načinu trošenja para, a onda je donirao i drugi deo.
