Detinjstvo su provele na Alkatrazu i tvrde: Nismo mogle da poželimo lepši život
Sestre Meri i Džin Komfort bile su veoma male kada su zajedno s roditeljima i starijom sestrom Kerol došle da žive na ostrvu Alkatraz, nakon što se njihov otac zaposlio kao čuvar u ozloglašenom zatvoru u Zalivu San Franciska. Majka i otac su prodali sve što su imali i krenuli na put s jednog na drugi kraj Amerike.
- Bilo je to pre nego što su sagrađeni autoputevi i pre nego što su izmišljene papirne pelene i veštačka hrana za bebe - kaže Meri, koja je tada imala samo tri nedelje.
Kako je izgledao život ćerki zatvorskog čuvara na čuvenoj “Steni”?
Merina sestra Džin otkriva da su imali mnogo lepšu kuću na Alkatrazu, nego deca čiji su očevi radili u zatvoru, a stanovali u San Francisku, samo dva kilometara dalje.
- Zgrada u kojoj smo živeli bila je divna, sa tri spavaće sobe, parketom i divnim pogledom. Jedna strana je gledala na San Francisko, a druga na istočni deo zaliva, a mi smo živeli u centru sveta. Bilo je fantastično - kaže ona.
Sestre su često dolazile u dodir sa zatvorenicima, uključujući i najaopasnije na svetu, koji su tu upućeni kako ne bi pobegli.
- Sećam se para po imenu Pet i Flet Top - kaže Džin.
- Obavljali su različite poslove po ostrvu, popravljali stvari. Ponekad su nam robijaši ulazili u kuću da pokupe smeće, naravno, u pratnji čuvara - priča Džin.
- Moj rođak Džim, koji je dva leta proveo kod nas, rekao je mojoj majci jednom prilikom da je neko u sobi, a ona mu je odgovorila: “Da, to je samo robijaš” - seća se ona.
Devojčice su se satima igrale na velikom, betonskom platou, ostatku kasnije napuštenih planova za pretvaranje ostrva u veliko podzemno skladište u 19. veku. U vreme kada su devojčice živele na Alkatrazu, tu se nalazilo igralište s klackalicama i ljuljaškama.
Međutim, nije uvek bilo tako zabavno.
Samo 11 dana pre Merinog petog rođendana, pobegao je robijaš Bernard Koj, koji je dugo planirao bekstvo. Bio je to početak trodnevne “Bitke na Alkatrazu”.
- Igrala sam se na platou s drugom decom kad se oglasila sirena. Svi smo bili mali, pa nismo obraćali pažnju, ali jedna majka je znala da ima problema u zatvoru i sve nas je odvela na sigurno - kaže Džin.
Koj i njegovi saučesnici savladali su čuvare da bi doprli do magacina s oružjem, a zatim pokušali da nađu ključeve od kapije kroz koju će pobeći. Međutim, upali su u klopku i očajnički su pokušavali da se izvuku.
Otac sestar Komford, koji se nalazio u stražarskoj kuli, pogođen je i teško ranjen. Pravio se da je mrtav i celu noć je ostao u kućici, pre nego što je uspeo da pobegne.
- Jedna majka je došla na ideju da pozove Crveni krst i zatraži pomoć - kaže Meri.
Ali zato što je to bio tako krupan događaja, vrvelo je od novinara, a jedan od njih nije hteo da oslobodi telefonsku govornicu iz koje je razgovarao s listom za koji je radio.
- Morali su da pozovu vojsku da ga sklone, a pošto je ponovo odbio, izvukli su ga napolje za kragnu i rekli nam. “Telefon je sada slobodan”.
Uprkos drami iz 1946, Meri i Džin kažu da im je bilo vrlo žao kada su morale da napuste Alkatraz i ljude s kojima su tamo živele. Gangstera, ubica i lopova ima na svakom ćošku, a one nisu mogle da požele lepši dom.
