Nećemo ustaše na pomenu
Komemoracija u Blajburgu, koja se ove godine održava 12. maja, postala je fašistička i policija će je ovaj put strogo kontrolisati, najavio je gradonačelnik Blajburga Štefan Visočnig.
On je bečkom dnevniku "Standard" rekao da je Blajburg gradić koji je otvoren prema svetu i naglasio da je organizatorima komemoracije hrvatskim žrtvama jasno rekao da u tom mestu ne žele ovu manifestaciju koja se, istina, održava već decenijama, ali je "poslednjih godina crkveni pomen postao fašistički".
Visočnig je ukazao da se socijalnih mreža komemoracija u Blajburgu "reklamira" više nego ranije i na nju dolaze mnogi učesnici od Nemačke i Francuske, pa sve do Finske koja sa Hrvatskom i njenom istorijom nema ama baš nikakve veze. Gradonačelnik je najavio da će ove godine vlasti oštrije kontrolisati skup, koji se, inače, održava na privatnom posedu.
- Teško je sve kontrolisati, jer su oni dobro umreženi. Nošenje ustaških uniformi je zabranjeno u Hrvatskoj, ali ne i u Austriji. Našim zakonom o zabrani veličanja nacizma nemamo mogućnost da delujemo na tom privatnom skupu - objasnio je gradonačelnik Visočnig.
Oštra diskusija
U Austriji se već danima vodi oštra diskusija protiv komemoracije u Blajburgu i zahteva se zabrana tog skupa, za koji se smatra da je najveće okupljanje nacista u Evropi. Kancelar Sebastijan Kurc ocenio je, međutim, da nije u mogućnosti, kao ni predsednik pokrajine Koruška, da zabrani održavanje komemoracije u Blajburgu.
- Najpre treba da se jasno kaže da je skup koji se održava crkvena manifestacija. Nije na vladi, niti predsedniku pokrajine, a ni pokrajinskoj vladi da odlučuje da li će se taj skup održati - rekao je Kurc.
Organizator skupa Tomas Baumgertner žali se da je preterana kritika na račun komemoracije i negira da je reč o skupu ustaša.
- Ja sam dosad video samo dvoje ljudi u ustaškim uniformama, a i oni su bili stari oko 90 godina! Svuda postoje desničarski nacionalisti, ali 85 odsto učesnika komemoracije su na ličnom nivou povezani sa Blajburgom - tvrdi Baumgertner.
On, međutim, smatra i da je problem to što u Austriji nisu zabranjena ustaška obeležja.
- Mi bi svakako podržali promenu zakona, kojim bi se zabranila i ustaška obeležja - rekao je on.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije trenutno razmatra mogućnost proširenja zakona o zabrani veličanja nacizma i na ustaške simoble, dok Baumgertner najavljuje da će ove godine na održavanju komemoracije biti zabranjeni svi ustaški simboli.
Zloupotreba i eksploatacija
Slučaj Blajburg odnosi se na događaj iz maja 1945. godine, kada je na desetine hiljada vojnika i civila povezanih sa nacistima bežalo iz Jugoslavije. Tom prilikom ubijeno je na hiljade ljudi, a događaj je dobio ime po koruškom pograničnom mestu Blajburg na austrijsko-slovenačkoj granici, gde se dogodio najveći broj ubistava. Među nastradalima je najviše bilo Hrvata, pripadnika ustaša i domobrana. I dok se poslednjih godina dokumentovani ustaški zločini za vreme Drugog svetskog rata na prostorima bivše Jugoslavije, uglavnom u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, umanjivani, a u ekstremno nacionalističkim krugovima i potpuno negirani, Blajburg je postao jedna od centralnih tema u hrvatskim medijima, eksploatisana radi stvaranja nacionalnog mita o patnji hrvatskog naroda sa ciljem homogenizacije Hrvata u procesu stvaranja samostalne hrvatske države.
