"Ko ima mozga, odustaće od sile protiv Rusije"
"Staljin, Ruzvelt i Čerčil su 1945. godine na Jalti održali konferenciju na kojoj su rešavali kako će izgledati Evropa i svet posle Drugog svetskog rata, a takođe i kakva će biti pravila nove geopolitičke igre. U trenutku kada kriza u odnosima dve najveće nuklearne sile potresa svet, nameće se pitanje: da li je svetu potrebna 'nova Jalta' između Rusije i SAD, Putina i Trampa?", piše Olivera Ikodinović za "Sputnjik".
Odgovor na to pitanje "Sputnjiku" je dao predsednik Krima Sergej Aksjonov, tokom susreta na istorijskoj Jalti.
- Mislim da je potrebna. Rusija danas, kao što vidite, sa svojim saveznicima ne formira čak ni novi svetski poredak, nego ispada da pravi alternativu. Ako vi sa nama ne želite da razgovarate, to znači da ćemo mi razgovarati sa onima koji su spremni. Naš predsednik ulaže mnogo napora kako bi u ovom slučaju ispravio sve te nepravde, to jest kako bi izbegao sve te krizne momente. Ali, uprkos tome, kao što vidite, odlučili su da napadnu Siriju. Da li to pomaže uspostavljanju prijateljskih odnosa? Naravno da ne. Dokle god su u tim zemljama na vlasti takvi lideri, verovatno "druge Jalte" neće biti - kaže Aksjonov.
Odgovarajući na pitanje da li bi Livadijski dvorac ponovo mogao da bude mesto odlučujućeg sastanka lidera supersila, Aksjonov je odgovorio potvrdno.
- Mogao bi da bude. Nadajmo se samo da Trećeg svetskog rata neće biti. Tada su se na Jalti sreli da bi dogovorili novi svetski poredak, posle Drugog svetskog rata. Rusija se uvek snažno odupirala svakom agresoru. Tako da smatram da će onaj ko ima iole mozga odustati od primene sile protiv Rusije i njenih saveznika. Tako da će sve normalizovati - zaključio je on.
Podsetimo, lideri Sovjetskog Saveza, SAD i Velike Britanije, tokom sedmodnevne Krimske konferencije februara 1945. usaglasili su principe posleratnog uređenja Evrope i sveta i faktički odredili sudbinu mnogih država i naroda u Evropi.
Sastanak "velike trojke" održan je u Livadijskom dvorcu, tri kilometra od Jalte. To je bio poslednji samit u epohi koju nazivaju "donuklearnom".
