Rusija testira moćne "ubice dronova"
Ruska državna korporacija "Rosteh" testira moćan radio-elektronski kompleks za Ministarstvo odbrane, koji pokriva objekat nevidljivom kupolom radio-smetnji u opsegu od nekoliko kilometara i blokira kanale za kontrolu, navigaciju i resetovanje podataka. Svaka bespilotna letelica koja udari u njega momentalno gubi orijentaciju i ruši se.
Kad dronovi polude
Postoje različite taktike borbene upotrebe drona. Dok se po pravilu za izviđanje koriste pojedinačne bespilotne letelice, u udarne misije šalju se desetine ili stotine njih. U tom slučaju deluje princip "osinjeg roja". Kvadrokopteri, dronovi sa četiri elise, mogu da dostavljaju i bacaju eksplozivne i radioaktivne supstance, hemijsko ili bakteriološko oružje.
U Siriji, u januarskom napadu na vojni aerodrom Hmejmim i bazu ratne mornarice Rusije u Tartusu, teroristi su koristili 13 bespilotnih letelica, koje su nosile bombe ručne izrade, ali, na sreću, nisu stigle do cilja. Deo su oborile jedinice protivvazdušne odbrane, a ostale su prizemljili uz pomoć sistema za radio-elektronsku borbu.
Iako se protivvazdušna odbrana dobro pokazala u borbi protiv bespilotnih letelica, ne treba isključiti ni mogućnost upotrebe specijalizovanih instrumenata koji su podjednako efektni, ali mnogo povoljniji.
- Cena bespilotnih letelica se kreće od sto miliona do sto dolara po komadu - kaže glavni inženjer koncerna "Avtomatika" Sergej Širjajev i naglašava da je zbog toga malo verovatno da će letelicu male vrednosti obarati pomoću skupih protivavionskih sistema. U tom slučaju bi bila efikasnija sredstva radio-elektronske borbe.
Gotovo sve bespilotne letelice zavise od tri radio-kanala: kontrole, GPS navigacije i resetovanja podataka, i dele se po frekvencijskom opsegu. Da bi se bespilotna letelica u potpunosti onesposobila, potrebno je uništiti sve radio-kanale pomoću izvora takozvane klizne radio-smetnje. To, međutim, nije tako jednostavno.
Za samo nekoliko sekundi...
Vojne bespilotne letelice opremljene su pametnim komunikacionim sistemom sa programom menjanja frekvencije. Shodno tome, čim kompjuter detektuje da je došlo do smetnje, on počinje da traži "čiste" frekvencije i prebacuje se na njih.
- U takvim sistemima je veoma važna brzina analize radio-kanala, da bi se utvrdilo na kojoj frekvenciji se nalazi meta - pojašnjava Širjajev. Efekat emitovanja talasa je uvek isti - bespilotne letelice, grubo rečeno, polude. Ako je reč o kvadrikopteru, on prosto ostaje da visi u vazduhu, nakon čega ga vetar izbacuje iz ravnoteže i dron pada.
Novi multifukcionalni kompleksi koncerna "Avtomatika" imaju mogućnost detektovanja, praćenja i likvidiranja bespilotnih letelica vršeći uticaj na njihove radio-kanale. U zavisnosti od verzije, oni su predstavljeni u tri varijante: stacionarni "Taran", prenosni "Piščalj", i mobilni "Sapsan", koji je i najmoćniji od navedenih i dizajniran je za borbu protiv bilo koje vrste bespilotnih letelica. On detektuje dron na udaljenosti višoj od 100 kilometara, prati ga i emituje destruktivni, usmereni talas elektromagnetnih smetnji.
"Taran" je posebno efikasan u slučaju masovnog napada dronovima s raznih strana istovremeno. Odmah nakon njihovog detektovanja, velikom brzinom podiže nad objektom zaštitnu nevidljivu kupolu prečnika najmanje 900 metara, koja je neprobojna za dronove.
"Piščalj" je napravljen kao "pametan pištolj", težine tri kilograma, koji može da detektuje cilj i prekine navigaciju i vezu na svim frekvencijama. Posebno se ističe u borbi protiv pojedinačnih meta ili meta u pokretu. Akumulator može da izdrži jedan čas neprekidnog rada.
Upravljanje opremom nije složeno: kada se pojavi tačka, potrebno je usmeriti izvor zračenja u željenom pravcu, pritisnuti dugme i čekati dok ona ne nestane, a za to je potrebno svega nekoliko sekundi.
Završno ispitivanje svih karakteristika planira se u narednim mesecima, dok bi do kraja godine trebalo da počne serijska proizvodnja.
