Kako je podeljena "Velika Sirija"?
Fotografija prikazuje podelu Bliskog istoka između velikih sila prema odredbama tajnog sporazuma poznatog kao Sajks-Pikotov ugovor iz 1916. godine.
Sklopljen u strogoj tajnosti, u pregovorima u Londonu tokom Prvog svetskog rata, sporazum je postavio dugoročnu podelu sfere uticaja između Velike Britanije, Francuske i Rusije u ovom delu sveta.
U samom zenitu Velikog rata, evropske sile uspele su da (lažnim) obećanjima u sukob uvuku arapska plemena u rat protiv Otomanskog carstva, koje je bilo na strani Nemačke. U tim okolnostima, računalo se da će nakon rata Turska nestati, pa je bez prisustva Rusije načinjen plan o podeli turske teritorije duž linije koja prati reku Jordan. Sporazum su napravili britanski pukovnik Mark Sajks i francuski diplomata Fransoa Žorž-Pikot.
U seriji pregovora, ustanovljeno je da Britanija preuzima kontrolu nad Bagdadom i oblašću koja izlazi na Persijski zaliv (crvena oblast), a da će zona B biti pod njenim uticajem, dok će Francuska kontrolisati jug Male Azije, zapad današnje Sirije i Liban (plava oblast), kao i zonu A. Palestina je zamišljena kao međunarodna teritorija. Kasnije su u sporazum uključeni Rusija kojoj je dat Konstantinopolj i Jermenija, kao i Italija koja je dobila jugozapad Male Azije.
Levant ili Velika Sirija je poprište istorije već više od deset hiljada godina, a gradovi poput Alepa i Damaska najduže su neprekidno nastanjena naselja na svetu. Oblast je oduvek bila zona interesa velikih imperija, od Asirije do Turskog carstva.
Tajni Sajks-Pikotov ugovor podelio je regiju među evropskim imperijama i pritom, zasadio klicu neprekidnih građanskih ratova, nemira, protektorata, pučeva i sukoba koje će pogađati Levant čitav vek. Naime, ovaj tajni ugovor je obelodanjen već 1917. godine, pre okončanja rata -boljševici koji su preuzeli vlast u Rusiji smatrali su da ga treba pokazati javnosti.
Po nalogu Lava Trockog, na dan 23. novembra, moskovski listovi "Pravda" i "Izvestija", a potom i drugi listovi na Zapadu, objavili su sadržaj sporazuma koji je pokazivao licemerje evropskih sila i izazvao uzbuđenje, stvarajući trajno nepoverenje Arapa prema Evropi. Ono još uvek živi u današnjim okrutnim i globalno intrigantnim ratovima na Levantu.
