Napad na SR Jugoslaviju i presedan Kosova bili su "pilot-projekat" Vašingtona
Ljudska prava i borba protiv korupcije za Sjedinjene Države su samo izgovor i alat za obračun sa onima koji se protive njihovoj politici, smatra Beatris Bisio, profesor Federalnog univerziteta u Rio de Žaneiru.
U tom svetlu, kaže ona, napad na SR Jugoslaviju i presedan Kosova bili su samo "pilot-projekat“ za naredne intervencije Vašingtona širom planete.
Beatris Bisio, koja je na Fakultetu za politiku i bezbednost održala predavanje o situaciji u Latinskoj Americi, svojevremeno se oštro usprotivila NATO agresiji na Jugoslaviju, kao i samoproglašenoj nezavisnosti Kosova, upozoravajući da će presedani napravljeni tada imati teške posledice na globalnoj sceni.
- Naše iskustvo u Latinskoj Americi je da su SAD uvek koristile pitanje ljudskih prava u sopstvenom interesu. Na primer, u svim ciklusima diktatorskih režima šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina u Brazilu, Urugvaju, Argentini, Čileu, bilo je strašnih kršenja ljudskih prava, ubistava, mučenja, nestanaka. Šta su SAD uradile? Ništa. Mnogi od tih diktatora bili su strateški partneri Sjedinjenih Država - ukazuje u emisiji „Sputnjik intervju“ profesorka Bisio, koja spada u najcitiranije stručnjake u Latinskoj Americi.
Ocenjujući da je Kosovo bilo "pilot projekat“ Vašingtona, ona podseća da je napad na SR Jugoslaviju preduzet bez podrške Ujedinjenih nacija, da bi zatim, u okviru novog shvatanja nacionalne bezbednosti SAD, bila proglašena "Bušova doktrina preventivnog napada“.
- Ako bi administracija SAD pomislila da bi neka zemlja mogla da postane značajan protivnik Sjedinjenih Država i da predstavlja rizik za njenu bezbednost, tada je dozvoljen ’preventivni napad‘. Sa tim načinom razmišljanja i shvatanja, oni su sproveli napad na Avganistan, Irak, Libiju - navodi Bisiova.
Kako kaže, spisak je dug, a u pitanju je novo tumačenje međunarodnog prava jer su sve te agresije bile pokazatelj dvostrukih standarda. Naša sagovornica upozorava da je suština današnje situacije u svetu da ti dvostruki standardi stavljaju pod veliki znak pitanja problem ljudskih prava.
- Ona se danas koriste kao alat za dominaciju od strane istih onih sila koje su u prošlosti bile kolonijalne, imperijalističke sile. One su držale u svojim rukama odluku kada će intervenisati, na koji način i pod kojim okolnostima, i to je strašan izazov za čitavo ljudsko društvo - jasna je ona.
Latinska Amerika "zadnje dvorište" Vašingotna
Opisujući politiku Vašingtona u Latinskoj Americi, brazilski naučnica konstatuje da je u njoj bez sumnje veoma živa Monroova doktrina, što je politika koju je u prvoj polovini 19. veka formulisao predsednik Džejms Monro s ciljem da obezbedi primat interesa Vašingtona u tom regionu, ali koja je često korišćena kao pokriće za javne i tajne intervencije SAD u latinoameričkim zemljama. Da je Monroova doktrina prisutna u februaru je, podseća Bisiova, vrlo jasno rekao i sada već bivši američki državni sekretar Reks Tilerson.
Ta poruka potvrđuje da je Latinska Amerika "zadnje dvorište" Vašingtona, koji to pokazuje uplićući se u politiku i suverenitet latinoameričkih zemalja, kao recimo u Venecueli, kaže ona, dodajući da je druga poruka Latinoamerikancima bila da SAD nisu voljne da dozvole Kini da postane važan partner, iako ona to već jeste mnogim zemljama Južne Amerike.
- Ne znam na koji način misle da to sprovedu, jer Kina već jeste glavni trgovinski partner Brazila, Argentine, Kolumbije, Čilea i mnogih drugih zemalja Latinske Amerike. I povećava svoje prisustvo. Nije jasno kako će Trampova administracija implementirati nešto što će to zaustaviti - ocenjuje Bisiova. Na pitanje znači li to da će SAD i Kina voditi trgovinski rat u Latinskoj Americi, naša sagovornica ističe da najnovija Nacionalna strategija SAD objavljena u decembru jasno definiše glavne tačke te agende.
Beatris se seća Tita
Beatris Bisio se, u razgovoru sa novinarkom Sputnjika, prisetila i samita nesvrstanih u Havani, na Kubi 1979. kada je kao novinar pratila pres-konferenciju Josipa Broza Tita:
- Predsednik Tito je bio jedna od najvažnijih ličnosti prisutnih na konferenciji i hteli su da ga čuju svi novinari - a bilo je više od hiljadu izveštača sa konferencije. Bilo je veoma mnogo ljudi na pres-konferenciji, možda više od svih koje sam videla. A on je strpljivo odgovarao na pitanja. Bio je star i možda umoran, ali imao je dovoljno strpljenja da odgovori na svako pitanje na veoma učtiv način. Zato se toga sećam kao posebnog trenutka kom sam imala privilegiju da prisustvujem.
- Kada je reč o zemljama Latinske Amerike, definisano je, pre svega, da se zaustavi Kina, a kao drugo da se unapredi partnerstvo sa pravosudnim organima u svakoj zemlji, sa ciljem "borbe protiv korupcije". To je nešto novo - konstatuje Bisiova, podsećajući da su u vreme Baraka Obame glavna definicija za Latinsku Ameriku bila ljudska prava, kao jedan od glavnih problema, opet koristeći ih na način na koji je to korisno i interesantno Sjedinjenim Državama.
- Međutim, najnoviji dokument je odraz vizije Trampove administracije za Latinsku Ameriku - da se apsolutni prioritet da borbi protiv korupcije. Vrlo je simptomatično da u ovom trenutku u Latinskoj Americi imamo sedam bivših predsednika i potpredsednika koji se nalaze u zatvoru, ili su na putu da odu u zatvor, pod optužbama za korupciju. Uglavnom su to lideri koji su se protivili američkoj strategiji za Latinsku Ameriku - upozorava Bisiova.
