Brisel u procepu između Londona i Moskve: Imamo svoje "ja"

Namera britanske premijerke Tereze Mej da nagovori lidere EU da slede primer Londona i optuže Moskvu za učešće u trovanju Sergeja Skripalja u velikoj meri će naići na otpor članica budući da u Evropi ne postoji jednoglasan stav po pitanju Rusije, stoga je internacionalizacija politike Londona osuđena na propast, saglasni su analitičari.

pixabay.com

Evropski lideri nemaju interes da ulaze u konflikt Velike Britanije i Rusije

Pored toga što politički stručnjaci smatraju da je malo verovatno da bi Evropa po uzoru na London mogla da protera ruske diplomate zbog trovanja bivšeg obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije, sa aspekta diplomatske prakse takav zahtev Ujedinjenog Kraljevstva je prilično licemeran, pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da je Velika Britanija na putu izlaska iz EU.

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević kaže da evropski lideri nemaju interes da ulaze u konflikt Velike Britanije i Rusije, što su pokazale i brojne čestitke koje su iz Evrope stigle ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nakon pobede na predsedničkim izborima, a tu pre svega misli na nemačku kancelarku Angelu Merkel i predsednika Francuske Emanuela Makrona.

To su vrlo jasni signali, navodi on, da Evropa smatra da je potrebno tražiti način da se održavaju kontakti i prevazići poteškoće u vezi sa sankcijama koje su uvedene Rusiji.

- Rusija je evropska država i sudbina Evrope i njen razvoj u pravcu mira, saradnje i bezbednosti direktno su vezani za Rusiju i saradnju sa Moskvom - ističe bivši srpski diplomata.

Ta saradnja je, ukazuje Milivojević, posebno značajna i u svetlu nedavne odluke američkog predsednika Donalda Trampa da sa Evropom uđe u poseban spor u vezi sa carinama i kvotama na uvoz čelika i aluminijuma, što Evropi stavlja do znanja da može da računa isključivo na samu sebe.

Ne treba zanemariti da je antiruska kampanja Velike Britanije u poslednjih nekoliko meseci uzela maha, počevši od optužbi da se Moskva mešala u „bregzit“, do tvrdnji da je ruska vlast sprovodila hakerske napade putem virusa „notpetja“, da bi sve kulminiralo slučajem trovanja Skripalja, a sve uoči predsedničkih izbora i Svetskog prvenstva u fudbalu u Rusiji.

- Britanija vodi neki sopstveni rat sa Rusijom i to traje nekih 250 godina. Još u vreme raspada Osmanlijskog carstva Britanija je bila uključena u istočno pitanje protiv Rusije. Sada imamo istu situaciju - Britanija izlazi iz EU, projektuje sopstvenu politiku i nastupa u ime sopstvenih interesa povezanih sa odnosima sa Moskvom i sada u to hoće da uključi neke druge zemlje - navodi Milivojević.

Pavel Kandelj sa Evropskog instituta Ruske akademije nauka je čak i eksplicitniji u svojoj oceni, smatrajući da je plan Londona jednostavno neinteligentan.

- Nije u potpunosti jasan smisao takvih pokušaja, ali ono što jeste jasno je da EU neće slepo poslušati London, iako će možda biti par izuzetaka poput Poljske ili nekih drugih zemalja koje imaju lični interes da se dodvore Britaniji - ocenjuje.

Kandelj tvrdi i da će Brisel sačekati da stignu rezultati ekspertize uzoraka nervnog agensa kojim je Skripalj otrovan, pre nego što zauzme bilo kakav stav po tom pitanju.

Iz diplomatskog ugla gledano, profesor Diplomatske akademije pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije Lav Klepacki kaže da je ovaj potez Londona u najmanju ruku licemeran, jer je Velika Britanija izglasala „bregzit“, a sada ucenjuje ostale zemlje-članice Unije da zauzmu politički stav u njenu korist. 

- Ponašanje Britanaca se ne uklapa u neku uobičajenu diplomatsku praksu ili logiku. Ovo je apsurdna situacija i nema drugačijeg imena za to, a može se slobodno reći i drskost. To što se ostalim članicama EU nameću takvi zahtevi samo govori o tome da Britanci nemaju dovoljno argumenata za svoje tvrdnje da je Moskva kriva za sve - ističe Klepacki.

Apsurd, kada je reč o diplomatiji, ogleda se i u tome što su ambasadori Velike Britanije i SAD odbili da učestvuju na sastanku u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije, gde se očekuje da ruska strana odgovori na optužbe za korišćenje hemijskog oružja u britanskom Solsberiju, iako je London od samog početka upravo to zahtevao od Moskve. Za taj sastanak je akreditovano više od 140 predstavnika stranih diplomatskih misija.

I Milivojević smatra da je krajnje neobično to da London sada traži od svojih saveznika i prijatelja da slede njegovu politiku, pogotovo ako ta politika nije usaglašena sa njima ili nije deo neke veće slike. Britanija, objašnjava on, nastupa sa pozicije sopstvenih interesa, a ne u skladu sa nekom zajedničkom spoljnom politikom EU, nezavisno od već postojećih sankcija.

Povodom ove najave oglasio se i Kremlj, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da je odvratna i uvredljiva izjava britanskog ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona da Rusija koristi Svetsko prvenstvo u fudbalu kao pi-ar potez u stilu Hitlera i Olimpijskih igara 1936. godine, te je podsetio da je Skripalj bio zapravo britanski špijun i da se našao u Velikoj Britaniji kao rezultat razmene, te da nije predstavljao pretnju i da nije imao nikakvu vrednost za Rusiju.