Hoće li NATO napasti Rusiju?
Slučaj trovanja bivšeg dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja nova je inscenacija po ugledu na Račak i Markale, koji bi trebalo da posluži stvaranju što jačeg antiruskog saveza.
Komentarišući izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da je Severnoatlantska alijansa spremna da pruži praktičnu pomoć Velikoj Britaniji u istrazi slučaja ubistva bivšeg dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja, vojni komentator Miroslav Lazanski kaže u slučaju da se NATO uključi u istragu, to neće značiti ništa.
- Iz načela solidarnosti, on je podržao tezu Britanaca, ali naravno da je suludo govoriti o tome da će Rusija sa primitivnim, staromodnim bojnim otrovom ići da ubija obaveštajca koji više ne predstavlja nikakvu vrednost, koji je i priznao delo, osuđen, odležao zatvor. Pre 14 godina je to napravio i sada će Rusi, nekoliko dana pred izbore da prave sebi takav cirkus - kaže Lazanski.
- Jasno je da je ovo verzija Račka i Markala, nova inscenacija koja treba da posluži stvaranju što jačeg antiruskog saveza, pre svega na medijskom planu i optuživanje Rusije bez ikakvih dokaza - dodaje on.
Stoltenberg je dodao da Velika Britanija nije tražila od NATO-a aktiviranje Člana 5 Vašingtonskog dogovora o kolektivnoj odbrani kao odgovor na incident u Solsberiju, gde se desilo trovanje Skripalja i njegove ćerke Julije.
Generalni sekretar NATO-a takođe je rekao da Alijansa neće dopustiti Rusiji da je uvuče u trku u naoružanju, koja je, kako je rekao, skupa, rizična i u kojoj nema pobednika.
