Ćar plovi Dunavom
Na šestoj po redu privrednoj manifestaciji Dunavski salon u Berlinu, koja se održava u vreme svetskog sajma turizma ITB, prvi put je zemlja-partner bila Bosna i Hercegovina. U prostorijama privrednog predstavništva nemačke pokrajine Baden-Virtemberg okupilo se više od 800 gostiju i zvanica iz Berlina i zemalja Dunavskog regiona, kao i brojni predstavnici privrede i javnog života.
Manifestaciju su otvorili Tereza Šoper, državna sekretarka za politička pitanja pokrajine Baden-Virtemberg i Igor Crnadak, ministar spoljnih poslova BiH, koji je bio i u radnoj poseti Berlinu.
Njegov susret sa Zigmarom Gabrijelom je obeležila vest da on više nije ministar u novoj nemačkoj vladi i da mu je to bio poslednji sastanak u svojstvu šefa diplomatije.
- Za nas je i pored toga važno da će nova vlada u Berlinu nastaviti da podržava BiH na njenom putu ka EU. Takođe je važno što Nemačka prepoznaje da time treba da se bavi sistemski i na prvo mesto stavlja vladavinu prava, borbu protiv korupcije - stvari koje su od suštinske važnosti i za nas. Očigledno je da će se nastaviti fokus na Zapadnom Balkanu i jedna vrsta prijateljskog i partnerskog pristupa, ali će se takođe očekivati da i mi ispunimo svoje obaveze - rekao je za "Vesti" ministar Crnadak.
Bitna je i nauka
Član Akademije nauka i umetnosti BiH Blagoje Govedarica, arheolog koji godinama živi i radi u Berlinu, kaže da je ne samo kultura, nego i nauka bitna u priči oko Dunavske strategije i da se te dve oblasti suštinski dopunjavaju.
- Dunav je dobro odabran zato što je to jedna od najvećih komunikacionih linija u Evropi. On je uvek bio komunikacija koja spaja, i to hiljadama kilometara, što se jako dobro vidi upravo po kulturama koje se kreću tom linijom. Naša država nije na Dunavu, ali je direktno povezana, odnosno, ako bi se dunavski turizam razvijao bez Bosne ostao bi prilično osiromašen, pošto doline Neretve i reke Bosne povezuje Jadran sa Panonijom i podunavskim zemljama. Sa svim istorijskim spomenicima koji postoje u Bosni ona je evidentno deo tog podunavskog korpusa. Do sada je, uglavnom, postojala plovidba brodom od Beča do Crnog mora, ali ako se bude išlo u širinu, da se ne računa samo reka, nego i sve ono što gravitira ka toj reci, onda će i Bosna doći do punog izražaja - smatra Govedarica.
Bosna i Hercegovina je aktivna kako u Dunavskoj strategiji, tako i u Jonsko-jadranskoj inicijativi, iako joj je morska obala duga svega dvadesetak kilometara.
- Aktivni smo zato što se radi o zemljama koje su blizu i koje su, inače, u različitim konekcijama i oblicima saradnje i smatramo da upravo kroz oblasti koje ove strategije definišu u kulturi, turizmu, nauci, obrazovanju, svi generalno možemo da profitiramo.
Sastavni deo je bila i podijum-diskusija na temu Kultura kao pokretač turizma u Dunavskom regionu, sa koga je poručeno da zemlje kojima je ova reka tačka povezivanja čine jedan privredni i kulturni prostor u kojem jačanje međusobne saradnje doprinosi daljem razvoju zemalja Zapadnog Balkana i omogućava bolje povezivanje sa drugim evropskim regionima.
U nastavku programa Dunavskog salona nastupili su umetnici poreklom iz BiH, među kojima je bila i etno-grupa Gora predvođena Sandrom Stupar, koja je otvorila manifestaciju pesmom "Zemljo moja".
Tri stuba Strategije EU
Evropska komisija je konačni tekst Strategije EU za Podunavlje, uz prateći Akcioni plan, usvojila 8. decembra 2010. godine. Savet EU je formalno usvojio strategiju 24. juna 2011. godine.
U izradi Strategije EU za Podunavlje učestvovalo je 14 podunavskih zemalja, od kojih su sada devet njih članice EU (Nemačka, Austrija, Slovačka, Češka, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Slovenija, Hrvatska), a pet nisu članice (Srbija, BiH, Crna Gora, Ukrajina, Moldavija). Ona predstavlja platformu za saradnju i prihvatanje tekovina EU od strane zemalja kandidata.
U regionu obuhvaćenom Strategijom živi preko 115 miliona stanovnika.
Strategija se zasniva na tri stuba: prvo, na povezanosti u saobraćaju, plovidbi, pratećoj infrastrukturi i energetici, drugo, na zaštiti životne sredine, prevenciji rizika (pre svega od poplava) i održivom korišćenju prirodnih resursa, a treći je socio-ekonomski i institucionalni razvoj i jačanje regionalne saradnje.
