Hokingova poslednja upozorenja čovečanstvu
Čovečanstvo mora da napusti planetu Zemlju u narednih 200 godina, ako žele da preživi - tako glasi snažno upozorenje Stivena Hokinga izrečeno u mesecima koji su prethodili njegovoj smrti.
Legendarni fizičar, koji je preminuo u sredu, verovao je da bi život na Zemlji mogao da bude zbrisan nekom katastrofom, poput udara asteroida, delovanjem veštačke inteligencije ili invazijom vanzemaljaca.
On je, takođe, upozoravao da bi prenaseljenost planete, ljudska agresivnost i klimatske promene mogli dovesti do samouništenja čovečanstva.
Hoking je verovao da, ako naša vrsta ima ikakvu nadu da preživi, buduće generacije bi morale da za sebe izgrade novi život u svemiru, navodi londonski "Dejli mejl".
Jedna od najvećih Hokingovih briga za planetu Zemlju bila je globalno otopljavanje.
"Naši fizički resursi se troše alarmatnom brzinom. Našoj planeti smo podarili užasni poklon klimatskih promena. Temperature rastu, polarne kape se smanjuju, šume krče, a životinjske vrste desetkuju", upozorio je on u julu prošle godine.
Prema njegovom mišljenju, Zemlja će jednog dana, ako ne smanjimo emisiju stakleničkih gasova, izgledati kao planeta Venera, sa temperaturama na površini od 460 stepeni C.
"Sledeći put kad se sretnete sa nekim ko poriče postojanje klimatskih promena, kažite mu da otputuje na Veneru. Ja ću mu platiti kartu", govorio je Hoking.
On je bio uveren da je odluka američkog predsednika Donalda Trampa da se SAD povuku iz Pariskog sporazuma o klimi, našu planetu osudila na propast.
"Blizu smo tačke od koje globalno otopljavanje postaje nepovratno", izjavio je on za BBC prošle godine.
Ako nas ne zbriše globalno otopljavanje, Zemlju bi mogao da uništi udar asteroida, bio je uveren Hoking.
"To nije naučna fantastika. Zakoni fizike i verovatnoće to garantuju", rekao je on i dodao:
"Ostati na Zemlji znači rizikovati uništenje. Rasejanje po svemiru bi u potpunosti izmenilo budućnost čovečanstva i, takođe, odredilo da li uopšte za nas postoji bilo kakva budućnost".
Hoking je sarađivao u projektu "Breakthrough Starshot" ruskog milijardera Jurija Milnera, sa ciljem da se pošalje flota malih "nano-svemirskih brodova" na put dalek četiri svetlosne godine do sazvežđa Alfa Kentauri, najbližeg našem Sunčevom sistemu. Takvoj floti bi, putujući brzinom od oko 20 odsto brzine svetlosti, trebalo 20 do 30 godina da stigne do tamo, a četiri godine da pošalje signal nazad na Zemlju.
"Ako bismo uspeli, neki od vas bi mogli doživeti da vide slanje broda na Alfa Kentauri", rekao je Hoking.
Astronomi, inače, smatraju da postoji verovatnoća da planeta poput Zemlje postoji u "naseljivim zonama" sistema Alfa Kentauri, koji čine tri zvezde.
"Jasno je da ulazimo u novo svemirsko doba. Stojimo na pragu nove ere. Kolonizacija drugih planeta više nije naučna fantastika, ona može biti naučna činjanica", isticao je Hoking.
On je verovao da ljudska rasa, na duge staze, ne treba da "sva jaja drži u jednoj korpi", odnosno na jednoj planeti.
"Nadam se samo da do tada nećemo ispustiti korpu", napomenuo je Hoking.
Slavni naučnik je tvrdio da će veštačka inteligencija (AI) uskoro dostići nivo na kome će postati "novi oblik života koji će nadmaštiti ljude".
On je, čak, otišao toliko daleko da je rekao da bi AI mogla u potpunosti zameniti ljude, iako nije naveo kada bi se to moglo dogoditi.
"Duh je izašao iz boce. Plašim se da bi AI mogla u potpunosti zameniti ljude. Kad ljudi mogu da stvore kompjuterske viruse, neko bi mogao i da stvori AI koja se sama poboljšava i replikuje. To će biti nova forma života koji nadmašuje ljude", rekao je Hoking u intervjuu za magazin "Vajerd".
On je čak smatrao da na tom polju predstoji apokalipsa i da bi bila neophodna "neka vrsta vlade" da bi se ta tehnologija kontrolisala.
Tokom istog intervjua, Hoking je pozvao ljude da se više interesuju za nauku, ističući da će, bez toga, biti ozbiljnih posledica.
