Anšlus: Austrija je Hitlera dočekala u ekstazi
Dana 12. marta 1938. nemačke snage ušle su u Austriju, mnogi Austrijanci dočekali su ih s oduševljenjem, pogrom Jevreja počeo je odmah.
"To nije bilo slavlje, nego histerija"
Kada su nemačke snage ušle u susednu Austriju 12. marta 1938. nije to bilo samo puko pripajanje Austrije nacističkoj Nemačkoj, nego i važan strateški potez u pripremi za Drugi svetski rat. Mnogi Austrijanci pozdravili su takozvani Anšlus sa Nemačkom frenetičnim oduševljenjem.
Rođeni Austrijanac Adolf Hitler dugo je o tome sanjao. Odluku o pripajanju Austrije doneo je nakon što evropske sile nisu reagovale na njegovo kršenje Versajskog ugovora i ulazak vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast 1936. godine.
- Prethodno su nacistički aktivisti uspeli da potkopaju politički sistem u Austriji - kaže istoričar Oliver Ratkolb.
- Austrija je bila spremna da bude napadnuta - naglasio je.
Nemačke južne komšije imale su da ponude mnogo dobara: zlato i devizne rezerve, zalihe nafte, mnogo nezaposlenih radnika za automobilsku i avioindustriju, kao i nekoliko borbenih divizija.
Austrijanci u tome nisu videli nikakav problem u martu 1938. Naprotiv, bili su ekstatični.
- To nije bilo slavlje, to je bila histerija - kaže Ratkolb.
Samo Meksiko protestovao
Mase su se nagurale uz ulice dok je Hilter sa svojim konvojem prolazio od granice do Beča, gde je formalno proglasio pripajanje. Na Heldenplacu ga je gledalo 250.000 ljudi.
U prvim nedeljama nakon Anšlusa u austrijskim zatvorima već je bilo 70.000 političkih zatvorenika. Organizovane deportacije Jevreja počele su 1939. godine. Blizu 130.000 je uspelo da pobegne iz zemlje, ali ih je 65.000 postalo nacističkim žrtvama.
Međunarodna zajednica ostala je pasivna dok je Hitler "proždirao" Austriju.
Jedina zemlja koja je protestovala u tadašnjoj svetskoj organizaciji, Ligi naroda, bio je Meksiko.
Austrijska vlada, u kojoj je sada i krajnja desnica, u ponedeljak će održati komemoraciju godišnjici pripajanja i biće to još jedna prilika da se zemlja suoči s mračnim delom svoje prošlosti.
