Glad vlada u Venecueli
Stanovnici Venecuele u proseku su izgubili 11 kilograma telesne mase tokom prošle godine, a skoro 90 odsto ih živi u siromaštvu, pokazala je nova studija o posledicama katastrofalne ekonomske krize i nestašica hrane koju je izradio Univerzitet "Simon Bolivar" u Karakasu.
Godišnje istraživanje, koje su objavila tri univerziteta, pokazalo je da se oko 60 odsto ispitanih Venecuelanaca budilo gladno u prethodna tri meseca jer nisu imali dovoljno novca da kupe hranu.
Oko četvrtine populacije jelo je dva ili manje obroka dnevno.
Pretprošle godine je otkriveno da su Venecuelanci izgubili u proseku osam kilograma. Nova studija obuhvatila je 6.168 stanovnika ove zemlje na severnoj obali Južne Amerike, između 20-65 godina. Venecuela ima 30 miliona ljudi.
Kad je pokojni predsednik Venecuele Ugo Čaves osvojio mandat 1999, bio je ponosan na rastuće društvene indikatore u zemlji zahvaljujući naftnoj politici.
Ali, mandat njegovog naslednika Nikolasa Madura od 2013. teče uz duboku recesiju usled politike državne ekonomije i promena globalne cene nafte, ocenjuje "Njujork post".
Nova studija pokazala je da je ishrana stanovnika Venecuele siromašna vitaminima i proteinima, pošto kontrole valuta ograničavaju uvoz hrane, a hiperinflacija im pojede zarade.
San je postao košmar
Socijalizam 21. veka, kako je svoj projekat nazivao pokojni pukovnik Ugo Čaves se od sna nižih slojeva za pravednijim društvom pretvorio u košmar čitave nacije. U jednom je, zaista, taj socioekonomski eksperimet uspeo. Zbrisao je društvene razlike, ali tako što su sada svi građani Venecuele bedni, s izuzetkom malene grupe privilegovanih multimilionera na političkom vrhu države. Venecuela je u paklu, ponoru toliko dubokom da čak i da ovo ludilo stane sutra, pitanje je koliko će decenija biti potrebno da se stvari u zemlji tek dovedu u kakav-takav red.
- Prihodi se pretvaraju u prašinu. Jaz između rasta cena i zarada stanovnika je toliko generalizovan da praktično nema Venecuelanca koji nije siromašan - izjavila je članica istraživačkog tima Marija Ponse.
Studija je izračunala stopu siromaštva na osnovu 13 različitih indikatora, uključujući prihode i pristup uslugama. Ako je prosek ovih indikatora bio iznad 25 odsto, istraživači su kategorisali tu osobu kao siromašnu.
Cene u Venecueli skočile su za 4.068 odsto za 12 meseci, do kraja januara, pokazuju procene Nacionalne skupštine zemlje koju predvodi opozicija, a koje se uglavnom podudaraju sa nezavisnim ekonomskim računicama.
Studija je pokazala da je 87 procenata stanovnika Venecuele, koja je '70-ih godina bila jedna od najbogatijih nacija, živelo u siromaštvu, što je porast sa 82 odsto iz 2016. i 48 odsto iz 2014.
Venecuelanska vlada nije objavila podatke o siromaštvu u zemlji od prve polovine 2015, kad je državni statistički institut izvestio da je stopa siromaštva 33 procenta.
Prošle godine je u siromaštvu živelo čak 87 odsto stanovnika.
Predsednik Nikolas Maduro za probleme u zemlji krivi ekonomski rat sa opozicijom i krupnim biznismenima, koji imaju podršku Vašingtona.
Pored Irana i Severne Koreje, Venecuela je jedan od vrhunskih prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa.
Uništena zemlja
Čaves je uspeo da sasvim uništi tržišnu ekonomiju države. Ko je uspeo, pobegao je, strani investitori su otišli, novih nije bilo, a vlada je uvela plansku privredu uz kontrolu maloprodajnih cena osnovnih namirnica i dobara u zemlji pod sloganom da se "neće na siromašnima bogatiti truli kapitalisti". Čaves je brzo postao heroj nacije. Murali s njegovim likom osvanuli su na hiljadama zgrada u Karakasu i drugim gradovima. Favele su slavile njegovo ime. Danas u te iste favele ni policija ne sme da zađe.
