Ni decu ne štede terora
Savet bezbednosti UN jednoglasno je izglasao jednomesečni prekid vatre u Siriji kako bi do civila u ratom zahvaćenom području mogli da dođu lekari i humanitarna pomoć. Glasanje o primirju održavalo se u vreme dok su na Gutu padale bombe. U samo nedelju dana opsade ubijeno je najmanje 520 ljudi, a 2.500 je ranjeno, navode Lekari bez granica.
Među ubijenima u Istočnoj Guti je najmanje 121 dete, objavila je Sirijska opservatorija za ljudska prava.
Glasanje je bilo odlagano nekoliko dana jer su ruski članovi Saveta odbili da učestvuju u njemu. Rusija, naime, sarađuje s Bašarom al Asadom u napadima sirijske vojske na Gutu. Ruski ambasador Vasilij Nebenzija predlog o primirju nazvao je "nerealnim", a članovima Saveta bezbednosti poručio je da su žrtve "masovne psihoze". Rusija, koja vojno podržava režim Bašara al Asada, pristala je da učestvuje u radu Saveta tek juče nakon što je, prema njenom zahtevu, u rezoluciju dodat rok početka primirja od 72 sata. To, pojednostavljeno, ostavlja prostor Asadu da brutalnim bombardovanjem izludi nesrećne ljude u pregrađu Damaska. I upravo to se dogodilo. Još nisu ambasadori u UN spustili ruke, a bombe su zasule malenu enklavu pobunjenika u Siriji.
Američka ambasadorka u UN Niki Hejli osudila je Rusiju zbog odugovlačenja glasanja. Istakla je kako je rezolucija došla prekasno.
Pakao na zemlji
Sirijska vlada naglašava kako pokušava da osvoji tu teritoriju jer se nalazi toliko blizu prestolnici da je pobunjenici mogu da gađaju artiljerijskom vatrom. Sirijski državni mediji pišu kako je u Damasku od prošle nedelje ubijeno 16 civila. Gensek UN Antonio Gutereš situaciju u Istočnoj Guti je nazvao "paklom na zemlji", a američki predsednik Donald Tramp sinoć je za tu humanitarnu krizu direktno okrivio Siriju i njene saveznike Rusiju i Iran.
- U tri dana koliko je trebalo da rezolucija bude usvojena, koliko je majki ostalo bez dece u bombardovanju - upitala je Hejli.
EU: Prekinite masakr
Evropska unija pozvala je na hitno zaustavljenje masakra u pobunjeničkoj enklavi kod Damaska.
- EU nema reči da opiše strahote koje doživljajau stanovnici istočne Gute. Masakr mora da se zaustavi - izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.
Bombardovanja istočne Gute u nedelju dana su prepunila bolnice i ostavila civilno stanovništvo bez hrane i lekova. Više od 20 bolnica teško je oštećeno u jednom od najtežih ratnih događanja ikad viđenih u Siriji. Agonija, smrt i strah caruju u poslednoj pobunjeničkoj enklavi u blizini Damaska. Asadov režim saopštio je kako se bori protiv pobunjenika povezanih sa Al Kaidom.
Pobunjenici su na to odgovorili granatiranjem Damaska u kojem je ubijena najmanje jedna osoba, a nekoliko ih je ranjeno, kako su objavili sirijski mediji.
Preživeli oskudevaju u vodi, hrani i lekovima.
- Odmah po prekidu vatre moramo da obezbedimo pristup humanitarnoj pomoći i da obezbedimo evakuaciju teško ranjenih. Moramo hitno da održimo sastanak kako bi se izglasao prekid vatre. Ne smemo dozvoliti da se ponovi humanitarna kriza poput one u Alepu - izjavila je portparolka UN Alesandra Veluči.
Među ubijenima u Istočnoj Guti je 121 dete. Sirijska opservatorija za ljudska prava tvrdi da u bombardovanju ne učestvuje samo Asadova, već i ruska avijacija. Oni nemilice tuku po gradu od 393.000 ljudi.
Bezumlje za najmlađe
Deca su sada u većem riziku od oružanih sukoba nego što su bila u poslednjih 20 godina jer više od 357 miliona njih živi u zoni sukoba, saopštila je organizacija Spasimo decu.
Prema najnovijem izveštaju ove organizacije, jedno od šestoro dece živi u području globalnih sukoba. Poslednja analiza pokazala je da reč o porastu od 75 odsto od 1995, kada je zabeleženo 200 miliona.
Sirija, Avganistan i Somalija vode se kao najopasnija mesta na planeti za decu. Sveukupno, za decu na Bliskom istoku je najverovatnije da žive u zonama sukoba, gde njih dvoje od petoro živi u području od 50 kilometara od mesta gde se odvijaju sukobi ili smrtonosni napadi. Ta deca su u riziku od, kako UN to nazivaju, "teških kršenja" svih šest tačaka - ubijanja i sakaćenja, regrutacije i iskorišćavanja dece, seksualnog nasilja, otmica, napada na škole i bolnice, onemogućavanje humanitarne pomoći, navodi organizacija.
