Evropska unija i Rusija u trci za uticaj na nestabilnom Balkanu
Rusija radi na ostvarivanju uticaja u jugoistočnoj Evropi, koristeću Srbiju kao uporište za uspostavljanje "prijateljskog džepa na neprijateljskom kontinentu".
To se ocenjuje u analizi Asošiejted presa, i dodaje se da Evropska unija - napokon, mada "okasnelo" uzvraća.
Američka agencija u analizi, nekoliko dana posle posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu, najavljuje turneju predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera po sedam balkanskih zemalja.
Junkerova turneja na koju kreće već danas kako bi promovisao novu evropsku strategiju širenja ka istoku, a koja se završava samitom EU u Bugarskoj 1. marta, ocenjuje se kao "okasneli pokušaj EU da se suprotstavi domašaju Rusije", navodi AP.
- Rusija uglavnom želi da obeshrabri zemlje Zapadnog Balkana u njihovim težnjama ka pridruživanju NATO-u, ali Moskva pokušava da ih odvrati i od pridruživanja EU - navodi agencija.
- Srbija je glavno polje za antizapadne aktivnosti Moskve u Evropi jer ove dve slovenske i pretežno pravoslavne hrišćanske zemlje dele duboke kulturne i istorijske veze - ocenjuje američka agencija.
Kremlj je, navodi se toliko zabrinut da bi mogao da izgubi svog saveznika da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov više puta , tokom nedavne posete Srbiji, da članstvo u EU nije najbolje rešenje.
AP ukazuje i na upozorenje Lavrova da su ponovljeni pozivi EU Srbiji da prilagodi svoju spoljnu politiku evropskoj i nametne sankcije Rusiji zapravo ista greška kakvu je Zapad napravio pritiskajući ratom razorenu Ukrajinu da se opredeli između Unije i Rusije.
Agencija skreće pažnju i na reči ruskog šefa diplomatije da je vojna neutralnosti i odbijanje Srbije da se pridruži NATO za Rusiju je jedan od glavnih faktora koji obezbeđuju stabilnost na Balkanu i evropskom kontinentu generalno.
- Na Zapadu postoje rastući strahovi da Rusija koristi Srbiju kako bi raspirila tenzije na Balkanu naoružavajući svoju saveznicu vojnim avionima i tenkovima dok radi na destabilizaciji susedne Bosne, Crne Gore i Makedoniji - ističe AP.
S druge strane, spoljna i bezbednosna politika EU izgrađena je na neuspehu Evrope u pružanju odgovora na ratove na Balkanu koji su pratili raspad Jugoslavije, te taj blok ostaje obazriv u pogledu mogućnosti da neka etnička neslaganja, kakva su izazvala sukobe 1990, i dalje postoje, objašnjava američka agencija.
