"Srpska domovina" u srcu Nemačke: Da li niče parlament Lužičkih Srba?
Lužički Srbi brinu za perspektivu opstanka i očuvanja kulturnog identiteta. Neki od njih razmišljaju o stvaranju parlamenta. Autori inicijative "Srpski sejm" organizovali bi izbore već ove godine, piše Sputnjik.
U Saksoniji žive duže nego Nemci...
Zvanična organizacija Lužičkih Srba "Domovina" optužuje ih za separatizam, smatrajući da se krupne promene ipak mogu ostvariti samo u saradnji sa vlastima.
Aktivisti jedne od desničarskih organizacija 2014. godine su izvršili nekoliko napada na mlade Lužičke Srbe. Sevalo je i oružje, pa su ti slučajevi privukli pažnju šire javnosti. Ksenofobične napade na Lužičke Srbe nadležni organi nisu istražili.
Iako Lužički Srbi žive na teritoriji Saksonije još od kraja 6. veka, dakle i duže nego sami Nemci, mnogi ih ipak smatraju "tuđima". Zato se ovim napadima može i dodati epitet "ksenofobični". Mora se naglasiti da se u poslednjih 20 godina drastično smanjio broj slučajeva koji su rasvetljeni i rešeni.
Hajko Kozel, poslanik Leve partije i predstavnik lužičkosrpske manjine u Parlamentu Saksonije, zato je veoma pesimističan i za Sputnjik ističe da zbog sticaja različitih negativnih okolnosti, a najpre zbog ovih napada, omladina lužičkosrpske manjine sve manje veruje vlastima.
Kako bi iznova pridobili poverenje manjine, tadašnji načelnik policije grada Gerlica u oktobru 2016. godine je objavio da je neophodno privući, po mogućstvu, što više policajaca koji govore lužičkosrpski. Ali, sa realizacijom tog predloga nije se daleko odmaklo.
Kozel žali zbog takvih okolnosti, jer policija zbog toga gubi šansu da povrati poverenje stanovnika lužičkosrpske manjine. Iako Lužički Srbi, naravno, govore nemački jezik, ipak bi im značilo da među organima vlasti postoje oni koji poznaju nacionalne tradicije manjine, ističe on.
Parlament Lužičkih Srba: Separatistička maštarija ili...
Inicijativa "Srpski sejm" od 2011. radi na formiranju parlamenta slovenske manjine u Nemačkoj.
- Radi se o pokušajima da ostvarimo veću samostalnost u oblasti kulture, obrazovanja, upotrebe finansijskih sredstava u ovim oblastima. Radimo na tome da nam bude zagarantovano pravo upotrebe našeg jezika - govori Kozel.
Lužičkosrpski parlament morao bi da ima da pravo da učestvuje u kreiranju edukativne politike i školskih programa Saksonije - kaže jedan od predstavnika "Srpskog sejma" Martin Valde.
- Mi za sada ne možemo da utičemo na sadržaj udžbenika, a nažalost Lužički Srbi se u sadašnjim udžbenicima gotovo ne pominju. Zato bi stvaranje parlamenta bila mogućnost da svi predstavnici naše manjine jednoglasno rade na našim interesima. To bi privuklo pažnju ka našim pitanjima ne samo u okviru Nemačke, već i u EU - objašnjava Valde.
Problem je pak u tome, kaže on, što Lužičkih Srba ima svega oko 60.000 i što spadaju u jednu od najmanjih manjina na teritoriji Nemačke. S druge strane, oni žive u oblastima Gornja i Donja Lužica, a te oblasti se nalaze u dve federalne pokrajine - Saksoniji i Brandenburgu. Osim toga, Lužički Srbi su većinom protestanti, manjim delom rimokatolici.
- Jedina do sada postojeća zvanična organizacija Lužičkih Srba "Domovina" ne može da zastupa interese svih nas - smatra Valde.
Međutim, predsednik "Domovine" David Statnik smatra da je ideja o stvaranju "Sejma" romantična, ali neizvodljiva, kao i da donekle ima obrise separatističkih tendencija sa argumentima iz sfere populizma.
