Dojče vele: Biće ozbiljne svađe u EU
Svakih sedam godina u Evropskoj uniji počinju prave svađe. Jer - raspravlja se o budžetu. A sada je na dnevnom redu još jedno dodatno pitanje: ko će da nadoknadi ono što je stizalo iz Velike Britanije? piše Dojče vele.
Ko će da nadoknadi nedostatak posle Bregzita?
"Kad dođe do novca prestaje prijateljstvo", glasi jedna nemačka uzrečica. Ali slične postoje u gotovo svim evropskim jezicima. To se odlično može videti i prilikom redovnih pregovora o "srednjoročnim finansijskim okvirima" EU. Tom evropskom "sedmoletkom" određuje se za šta će Evropska unija da daje novac iz zajedničke kase i koliko će ko u nju da uplaćuje.
Već prema iskustvima evropskih diplomata, ti pregovori su redovno najteži susreti na vrhu EU. Predsednici država ili vlada danima i noćima se natežu i niko ne želi da popusti ni za jedan cent. Jer tu se radi o ukupno hiljadu milijardi evra za period od 2021. do 2027.
Nezvanični sastanak na vrhu 27 članica koji je počeo ovog petka (23.2.) u suštini je samo početak čitavog niza pregovora i cenkanja koji bi sredinom 2019. trebalo da dovede do konsenzusa oko budžeta.
Budžet EU moraju jednoglasno da prihvate svi predsednici država ili vlada zemalja-članica, što znači da svaka država ima mogućnost i da blokira čitav postupak ako se ne uvaže njeni interesi. Kao što se pokazalo u prošlosti, u toj blokadi naročito su vešte bile Velika Britanija i Poljska.
Bregzit, dakle odlazak Velike Britanije, koja je do sada bila treći po veličini neto-platiša u evropski budžet, stvorio je nedostatak od oko 10 milijardi evra. Polovinu tog novca EU želi da uštedi, kao i da drugačije rasporedi izdatke, ali druga polovina trebalo bi da bude pokrivena većim uplatama članica.
Naravno, reč je pre svega o neto-platišama, a to su one zemlje koje uplaćuju više nego što dobijaju, a to su u Evropskoj uniji - posle Bregzita - na prvom mestu Nemačka, a zatim i Francuska, Italija, Holandija, Švedska, Belgija, Austrija, Danska i Finska.
Neke od tih zemalja su već pre početka pregovora jasno naglasile da ne nameravaju da plaćaju više nego do sada. Holandija je tako, u radnom dokumentu vlade, objavila da "ne može da prihvati povećanje dažbina", već predlaže da, nakon Bregzita, obim izdataka mora da bude manji. Gotovo isto mišljenje ima i Austrija.
"Biće ozbiljne svađe zbog novca"
Nemačka, bar prema koalicionom sporazumu o kojem se još uvek odlučuje, zapravo je jedna od retkih zemalja koja je iskazala spremnost da u evropski budžet uplaćuje više, ali ne želi da se novac i deli i troši, na način kao do sada. "Potreban nam je novi polet u Evropi. Solidarnost u EU ne može da bude jednosmerna ulica", izjavila je Angela Merkel.
Ne treba ni pričati koliku uzbunu su izazvale te reči recimo u Poljskoj ili u Mađarskoj, dakle u zemljama koje su do sada bile među najvećim primaocima evropskih fondova, ali koje, već i na samo spominjanje prihvata izbeglica, na svojim državnim granicama podižu bedeme.
Evropski komesar za budžet Etinger, proteklih nedelja obišao je mnoge zemlje EU i, osim u Nemačkoj, naišao je na malo razumevanja, naročito u onim zemljama koje bi sada trebalo da plaćaju više. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc ga je doduše dočekao prijateljski, ali ga je isto tako sasvim jasno upozorio na to da Beč – ne želi da plaća više.
S druge strane, u zemljama koje su do sada dobijale podršku, redom je mogao da čuje da bi suma trebalo da ostane ista, pa čak i da se poveća. Za Etingera je zaključak samo jedan: "Biće ozbiljne svađe zbog novca".