Evo ko protiv koga ratuje u Siriji: Krvoproliću nema kraja
Snage sirijskog predsednika Bašara al Asada kontrolišu većinu gusto naseljenih delova zemlje, uključujući glavni grad Damask, bivši ekonomski centar Alepo na severu i priobalna područja. Asadove snage i saveznici šire područja pod svojim nadzorom, delom zahvaljujući snažnoj ruskoj intervenciji i podršci Irana.
Pobunjenici su gubitnička strana. Jedina pokrajina koju kontrolišu je Idlib, gde islamističke snage, uključujući militante povezane s Al Kaidom, imaju glavnu reč. Kontrolišu i manja područja na jugu zemlje, kod granice s Jordanom. Guta je enklava kod Damaska pod kontrolom pobunjenika i izložena je teškim napadima. Pobunjenici su uglavnom ostali bez pomoći Zapada, a na severu jako zavise od Turske.
Takozvana Islamska država pretrpela je velike gubitke na terenu i preostao joj je samo delić teritorije kod granice s Irakom te manja područja na jugozapadu zemlje, nedaleko od područja koja kontroliše Izrael. Sjedinjene Države koje predvode borbu protiv tih ekstremista zajedno s kurdskim kopnenim snagama, upozoravaju kako bi se oni još mogli oporaviti.
Opasna iranska veza
Teheran je odan prijatelj sirijske vlade. Iranci se bore zajedno s Asadovim vojnicima. Hezbolah, šiitski pokret iz Libana koji finansira Iran, takođe se bori na Asadovoj strani. Iran ima jasnu računicu. Oni pokušavaju da zadrže šiitski uticaj gde god mogu, nasuprot uticaju sunita koje finansira, naoružava i inspiriše Saudijska Arabija, glavni rival Irana u regionu. Upravo se na tim osnovama vodi rat i u Jemenu, na tim osnovama je destabilizovan i Irak.
Kurdi kontrolišu većinu granice s Turskom, ali ih trenutno napadaju turske snage kod severozapadnog grada Afrina. Kurdska Stranka demokratskog saveza (PJD) i njeni borci najdelotvornije su kopnene snage u borbi protiv Islamske države i saveznici su Amerikanaca. Ali, stranka je najvećim delom isključena iz političkih pregovora jer PJD ima veze s Radničkom partijom Kurdistana (PKK) koja je u Turskoj zabranjena i smatra se terorističkom organizacijom i u SAD i u EU.
Vašington predvodi međunarodnu koaliciju protiv Islamske države i podržava Kurde koji kontrolišu područja na severoistoku zemlje, što ne odgovara Turskoj. SAD ima malo uticaja izvan kurdskog područja.
Jedan od ključnih aktera je Rusija koja najviše pomaže Asadu. Vazdušnu podršku njegovim snagama pruža od septembra 2015, što je bio ključan faktor za njihov oporavak. Napada Islamsku državu kao i druge pobunjeničke grupe. Moskva odnedavno pokušava da igra ulogu mirotvorca u Siriji ne bi li privela kraju svoju vojnu akciju koja veoma mnogo košta, a ni leševi ruskih vojnika koji stižu iz Sirije sve više nisu baš dobra stvar za javno mnjenje. Običnim građanima je teško objasniti zašto Rusi tamo ginu. Ipak, vođenje pregovora s brojnim zaraćenim stranama uz istovremeno pružanje vazdušne podrške Asadu nije nimalo lak zadatak.
Turska je ključni zaštitnik i finansijer sirijske opozicije, ali se nedavno posvetila rešavanju kurdskog pitanja iako ima snažne veze s Idlibom. Turska je nedavno pokrenula ofanzivu na severnu provinciju Afrin kako bi sprečila konsolidaciju Kurda u blizini svoje granice.
Sad je ovo "rusko čedo"
Pravi zadatak za Rusiju tek sledi. Takozvani "drugi rat". Naime, vojno se pitanje u Siriji još može i rešiti, ali je zemlja do te mere razorena da će biti gotovo nemoguća misija da se ona obnovi bez ogromne međunarodne finansijske podrške. Zapad u tome neće da učestvuje. U diplomatski kuloarima se navodi da je ovaj rat sada "rusko čedo".
- Po svaku cenu su odlučili da zadrže Asada na vlasti. Rodili su ga, pa neka ljuljaju. Brane diktatora koji je pritom i pripadnik manjinske sekte Alavita u zemlji sa ogromnom sunitskom većinom. Asad nema nikakav politički kapital. Zarad svog položaja je uvukao ili makar dopustio da zemlja sklizne u stravičan građanski rat i sada nema kapacitet da vlada zemljom u miru - navodi neimenovani izvor iz Stejt departmenta za američke medije.
Zbog Sirije postoje dva mirovna procesa. Onaj u Ženevi pod okriljem Ujedinjenih nacija i onaj u Astani kojim rukovodi Rusija. Ali je problem što zaraćene strane bojkotuju jedan, odnosno drugi proces.
