Države prodaju teritorije kao izlaz iz krize
Sve više zemalja u Evropi je spremno da finansijske probleme rešava prodajom sopstvene teritorije i državnih nekretnina za čije održavanje nema sredstava.
Britanski "Gardijan" je nedavno pisao da takvu nameru ima Grčka, a potom su se u više sredstava informisanja pojavile informacije i da slične programe sveobuhvatne privatizacije imaju Francuska i Italija.
Italija planira da privatnim licima proda pozamašne teritorije u Dolomitskim Alpima i mala ostrva uz priobalje Sardinije, neka jezera, reke, oko 9.000 zgrada, kao i poznatu buvlju pijacu "Porta Portese" u Rimu. Spisak potencijalnih teritorija i nekretnina za prodaju pripemila je specijalna agencija za procenu državne imovine Italije.
Lokalna sredstva informisanja objašnjavaju da prelazak Italije na federalizam, uglavnom finansijski, predviđa prenos geografskih objekata u nadleštvo lokalnih vlasti. Lokalne administracije mogu da podnesu zahtev za određeni geogerafski objekat, a nakon toga da ga prodaju ili daju u zakup, kompanijama i privatnim licima.
Italijanska glasila naglašavaju da ovaj korak nema ništa zajedničko sa mogućim namerama Grčke da proda svoja ostrva.
Britanski "Gardijan" je prošlog meseca pisao da grčka vlada namerava zbog dužničke krize da proda ili u dugoročni zakup da deo svojih ostrva. "Između ostalog je planirana prodaja dela ostrva Mikonos, jedne od najpopularnijih turističkih destinacija Grčke", pisao je list.
Na to je reagovao zvanični predstavnik grčke vlade Jorgos Petalitis koji je u pismu upućenom redakciji istakao da "stav kako Grčka razmišlja o prodaji ostrva jer nije u stanju da razvija infrastrukturu i obezbedi javni red, ne samo da ne odgovara istini, već je i uvredljiv".
Štampa je pisala i da vlada Francuske ima plan privatizacije državne imovine i kasnije rasprodaje zamkova, letnjikovaca, planinarskih domova, kasarni i raznih imanja. Za prodaju je, između ostalog, određeno nekoliko stotina objekata u zapuštenom stanju, ali su na listi za prodaju i skupe nekretnine kao što je hotel "De Senjele" u centru Pariza.
Od prodaje 1.700 objekata vlada Nikole Sarkozija očekuje nekoliko milijardi evra, koje će se usmeriti u pokrivanje budžetskog deficita.
Prema podacima Eurostata, budžetski deficit zemalja evrozone je prošle godine iznosio 6,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, a zemalja Evropske unije 6,8 odsto. Rekorder po visini državnog duga je upravo Italija sa 115,8 odsto, a za njom slede Grčka (115,1 odsto), Belgija (96,7), Mađarska (78,3), Francuska (77,6) i Portugalija (76,8 odsto BDP).
