Ovo nije rat već masakr
Turska je upozorila da će se suprotstaviti snagama sirijske vlade ako uđu u regiju Afrin kako bi pomogli kurdskom JPG u borbi protiv turske vojske. Turska je započela operaciju u Afrinu prošlog meseca u saradnji sa sirijskim pobunjenicima, boreći se protiv JPG kojeg Ankara vidi kao pretnju na svojoj južnoj granici zbog povezanosti te organizacije s Radničkom partijom Kurdistana, pokretom koji već više decenija vodi borbu protiv vlasti u Turskoj.
Ofanziva Ankare dodatno je pogoršala kompleksnost sukoba na severu Sirije gde su prisutne kurdske snage, sirijska vlada, pobunjenici, Turska, Iran, Sjedinjene Države i Rusija. Ova izjava turskog predsednika i ministra spoljnih poslova dolazi dan nakon što je istaknuti kurdski zvaničnik rekao da je postignut dogovor da sirijska vojska uskoro stigne u Afrin kako bi pomogla u borbi.
Ključa i u Libanu
Libanska vojska iskoristiće sva dostupna sredstva kako bi se suočila s bilo kojom potencijalnom "izraelskom agresijom" bez obzira na cenu, izjavio je u ponedeljak njen komandant. Američke diplomate nedavno su posredovale između dveju zemalja nakon napetosti preko graničnog zida koji Izrael gradi te zbog odluke Libana da istražuje energetske izvore u blizini spornih voda.
Ali portparol JPG Nuri Mahmud u ponedeljak je odbacio da je postignut takav sporazum s vladom u Damasku. Sirijski državni mediji isti dan su objavili da će provladina paravojska ući u Afrin "za nekoliko sati", ali dosad u tu regiju nisu ušle nikakve snage.
- Ako sirijska vojska dođe da brani JPG, tada niko i ništa neće moći da zaustavi turske vojnike - poručio je iz Jordana turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.
Turska neće imati ništa protiv da sirijska vojska uđe u Afrin ako će to učiniti kako bi ga "počistila" od kurdskih vojnika, dodao je ministar.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kasnije je u razgovoru s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom rekao da će Damask snositi posledice ako postigne dogovor s JPG, te je naglasio kako će se operacija u Afrinu nastaviti.
Badran Jia Kurd, savetnik kurdske autonomne vlade na severu Sirije, rekao je kako postoji vojno razumevanje između Damaska i kurdskih snaga o ulasku sirijske vojske u Afrin. Dodao je i da postoji i suprotstavljena strana tom dogovoru koja bi ga mogla zaustaviti. To je pritisak Rusije, ključnog saveznika sirijskog predsednika Bašara al Asada. Dogovori između sirijske vlade i Kurda, dveju snaga koje drže najviše teritorija u Siriji, mogli bi se pokazati kao ključni za budući razvoj događaja u sirijskom sukobu koji se pretvorio u rat svih protiv svih. Od 2011. u Siriji je poginulo više od 340.000 ljudi, a milioni su proterani iz domova.
U Siriji je došlo do novog pregrupisavanja snaga. U "igru" su se ubacili sirijski Kurdi koji su sklopili savez za Asadom da se bore protiv Turske. Podsetimo, Turska trenutno u sirijskom regionu oko Afrina izvodi akciju "Maslinova grančica" uperenu protiv sirijskih Kurda. Vest o savezu kurdske Jedinice narodne zaštite i sirijskog predsednika Bašara al Asada dodatno je zakomplikovalo situaciju u Siriji pa sada ispada da će se na terenu SAD koje podržavaju Kurde, i Asad na čijoj strani su Rusija i Iran, boriti na istoj strani, i to protiv Turske, američkog NATO saveznika.
Pročitajte još:
* Borba za naftna polja: Cilj Vašingtona - oduzimanje sirijskih bogatstava
* Rusi upozoravaju: Amerika i Turska na različitim stranama barikada
Iran, koji je takođe "upao" u igru u Siriji zagovara opciju zbližavanja sirijskog režima i Kurda, kao dve strane koje drže najveće komade teritorija u Siriji. Iran je za sada na poziciji koja "im ne zadaje glavobolje" jer se sa Asadom sukobljava samo sporadično. S druge strane, novonastala situacija zadaje glavobolje svima ostalima, i Turskoj i Rusiji i SAD.
Rusija se povukla iz Afrina uoči turske ofazive, očito ne želeći da ugrozi diplomatske odnose s Ankarom, ali je to učinila nauštrb njoj prijateljskih Kurda, koji su Moskvu optužili za izdaju. SAD takođe gubi. Budući da pomaže JPG i u direktnom je sukobu sa svojom NATO saveznicom.
Kod Damaska ginu civili
Gotovo 80 civila, među kojima 20 dece, poginulo je kada su sirijski avioni bombardovali istočnu Gutu - uporište pobunjenika u predgrađu Damaska. Bilans žrtava raste, dok artiljerijski i napadi iz vazduha, i ojačavanje položaja vladinih snaga nagoveštavaju skori kopneni napad na tu enklavu koja je još od 2013. godine pod vlašću pobunjenika.
- Režim intenzivno bombarduje istočnu Gutu pripremajući kopnenu ofanzivu - rekao je Rami Abdel Rahman, direktor opozicione sirijska Opservatorije za ljudska prava sa sedištem u Velikoj Britaniji.
Dve islamističke pobunjeničke grupe kontrolišu veći deo istočne Gute, ali tamo su i džihadisti grupe Al-Šam Hajat Tahrir, sve do samog Damaska.
