Albanski karteli osvajaju Evropu (2): Šefovima odani do smrti
Valentina Perzikea, šefa policije u nemačkom gradu Lorahu, naročito ljuti to što ima posla sa neprijateljem koga ne može da savlada normalnim policijskim metodama. Isto je kao u bajci koju Perzike čita svom unuku: Kad junak odseče glavu čudovištu, izrastu druge dve! Jedino što bi, po njegovom mišljenju, moglo da pomogne protiv Albanaca je evropski tim istražitelja koji bi stalno zajedno delovao protiv njih.
Jer, Albanci rade profesionalnije nego svi koje je Perzike u dugoj karijeri video: brutalno, efektivno i dobro prikriveno. U Lorahu među policijom na dežurstvu postoji izreka: Turke pobeđuješ sujetom, Ruse porodicom, ali Albanci su rođeni nemi, opisao je Perzike.
Munjeviti uspon
Uz to dolazi i efektivna mreža Albanaca u egzilu, koja mafiji obezbeđuje kontakte u celoj Evropi i na koje mogu da se oslone do smrti.
- To nisu uobičajene udarne trupe, nego savezi sa brutalnom organizacijom i čvrstom hijerarhijom - ispričao je ovaj šef policije za "Štern".
Region na granici sa Francuskom i Švajcarskom govori mnogo o problemima sa kojima se policija suočava u borbi protiv albanskih kartela. Teškoće prave pre svega porozne granice. Za nemačku policiju pravo na intervenciju se završava sa državnom teritorijom.
Živ ušao u legendu
Kafe u Tirani pripada jednom poznaniku. Artan Hodža je seo na mestu blizu zadnjeg izlaza, licem prema vratima. Ako ubice dođu, ostaje mu nekoliko sekundi za bekstvo. Hodža nije paranoičan. Poslednju pretnju smrću dobio je pre nekoliko sati, saznaje reporter Šterna. On se nagnuo i govori tihim glasom: -
Ovde imamo posla sa najuspešnijim izvoznim produktom Albanije - sa drogom i nasiljem...
Hodža je 19 godina istraživao albanske klanove, susretao se sa informantima i policajcima, političarima i dilerima. Jednom prilikom su ga kidnapovali, vređaju ga i prate stalno.
U Albaniji se ispredaju mnoge legende kako je Hodža tako dugo preživeo. Neki kažu da je on sam deo mafije i da je angažovan od jednog kartela da naškodi drugom. Drugi kažu da ga štiti CIA. On sam se smeje svemu tome i uzvraća:
- Što teže mogu da me procene, utoliko bolje su mi šanse da preživim...
- Oni se podsmevaju nama budalama koji kulturno čekamo na granici - kaže Perzike. Uspon Albanaca je počeo pre nekih sedam godina. U to vreme, istražiteljima su bili sve upadljiviji mladi muškarci koji su visili u kladionicama i kockarnicama u Fridlingenu, ne govore ni reč nemačkog, neupadljivo se ponašaju, ne piju alkohol i nikada nisu uhvaćeni sa drogom.
- Na početku nismo ukapirali to koliko su oni brzo preuzeli posao, to je sve bilo munjevito - ispričao je Perzike. Preko jednog doušnika iz miljea su saznali kako karteli uopšte funkcionišu. Na vrhu su menadžeri - poverljivi ljudi klana koji u svakoj zemlji vode reč i direktno telefoniraju sa gazdama u domovini. Onda dolaze predradnici koji se brinu za robu i novac. Oni naređuju tzv. lauferima koji nose drogu od mesta A do mesta B, koji su najniža lestvica u lancu i često slaba tačka svih mafijaških organizacija.
Međutim, kod Albanaca su stvari drugačije: mladići, koji najčešće potiču iz siromašnih porodica u albanskoj provinciji, u zemljama gde rade često spavaju u praznim stanovima na flekavim dušecima - ali su lojalni do smrti. Karteli plaćaju njihovim porodicama solidna primanja i ne kriju gde rade njihovi sinovi. Porodice su uglavnom kaucija za kartel. Ako bi neki od njih progovorio policiji, on bi doveo u opasnost svoju rodbinu u domovini.
Pre nego što lauferi uopšte mogu da odu u inostranstvo, upućeni su u stroga pravila klanova: isključivo određeni lokali, malo alkohola, bez problema sa policijom. Disciplina je ključ, kaže policijski šef u Lorahu.
Podmetnuli lek umesto droge
Pre dve godine je jedan od ljudi Valentina Perzikea otputovao u Tiranu radi istraživanja o heroinskom kartelu. Međutim, umesto pomoći albanskih kolega, našao je isto što i kod Albanaca u Lorahu - prašak paracetamol koji se u džakovima prodaje u malim radnjama svuda oko Tirane. I to tamošnjoj policiji ne smeta.
- Oni ovde žive kao uzorni radnici na montažama, onda idu nazad kući. Dozvole boravka u šengen-zemljama su im ograničene na tri meseca. Međutim, kako u Albaniji 50 evra košta da se promeni ime, iste face se stalno pojavljuju - objašnjava šef policije Loraha.
Poslednja nada
On je, naravno, svestan da trgovina drogom ne može da se uništi, ali se ipak oseća ostavljenim na cedilu od strane političara. U pitanju je stara dilema: što više policajaca traži drogu, utoliko više je nalaze. Nimalo primamljiva ponuda za većinu ministara unutrašnjih poslova koji bi time mogli da sruše svoje kriminalne statistike.
Uz to dolazi da je uzrok problema veoma daleko - u Albaniji. To zna i Perzike. Artan Hodža je verovatno poslednja nada za šefa policije Perzikea. Iako se ovaj policajac i albanski novinar nikada nisu sreli - imaju istog neprijatelja.
Sutra: Albanski karteli osvajaju Evropu (3): Uzaludni rat Edija Rame
