Za Pentagon 700 milijardi dolara
Novi budžet Pentagona najveći je do sada i iznosi 700 milijardi dolara, što znači da će SAD mnogo više trošiti na odbranu u poređenju s dva glavna konkurenta, Kinom i Rusijom.
Budžet SAD koji je američki predsednik Donald Tramp potpisao predviđa veliko povećanje potrošnje za vojsku.
Pentagon će u budžetskoj 2018. godini imati na raspolaganju 94 milijarde dolara više nego u prethodnoj, što je skok od 15,5 odsto, navodi Asošijeted pres.
To je najveće povećanje u odnosu na prethodnu godinu od 2003. godine, kada je budžet Pentagona povećan 26,6 odsto, u vreme rata u Avganistanu, invazije na Irak i širenja sistema nacionalne odbrane posle napada 11. septembra 2001. godine.
Od 700 milijardi dolara predviđenih za odbranu u budžetskoj 2018. godini, koja je počela 1. oktobra, oko 629 milijardi namenjeno je osnovnim aktivnostima Pentagona, dok je 71 milijarda predviđena za ratove u Avganistanu i drugim delovima sveta.
Zahvaljujući novom budžetu američka vojska će moći da plati hiljade dodatnih vojnika, više obuka i brodova i mnogo toga drugog.
Japanski centar
Na teritoriji Japana nalazi se više od 90 vojnih objekata SAD. Njihovo sedište se nalazi u bazi Jokota, istočno od Tokija. Tu služi više od 14.000 vojnika i stručnjaka u civilu. Broj i sastav vojnih baza armije, avijacije i flote SAD u Japanu govore o tome da Pentagon ovu zemlju posmatra kao moguću platformu za vojni sukob s Kinom, Rusijom i Severnom Korejom.
Budžet američkog Ministarstva odbrane za 2019. godinu biće 716 milijardi dolara, što će obezbediti finansijsku stabilnost koju je tražio ministar odbrane SAD Džim Matis.
Prema njegovim rečima, to će biti dovoljno za poboljšanje spremnosti vojske u vreme obnovljenog fokusa na konflikt u Avganistanu i na pretnju ratom na Korejskom poluostrvu.
Svaki američki ministar odbrane od 2011. godine, kada je Kongres SAD usvojio zakon kojim je striktno ograničena potrošnja za vojsku, žalio se da je vojska pod velikim pritiskom zbog nedovoljnog budžeta, pošto je oprema bila zastarela, a vojnici nisu imali dovoljno obuke.
Tramp je odlučio da napravi zaokret, iako SAD danas imaju daleko manje vojnika u Iraku nego pre 10 godina, i oko 15.000 vojnika u Avganistanu, gde ih je 2011. godine bilo oko 100.000.
Pored troškova kod kuće, SAD posebno ojačavaju i svoje glavne baze van matične države. Tu su pre svega baze na Guamu, Ramštajn u Nemačkoj, baza u Kataru i Japanu.
Amerikanci na Guamu imaju dva velika vojna objekta: avio-bazu Andersen i mornaričku bazu Apra harbor, koje za Pentagon imaju strateški značaj i predstavljaju glavne adute u tihookeanskom regionu.
U Andersenu se od kraja sedamdesetih godina nalaze bombarderi i nosači raketa koji mogu da nose nuklearno oružje.
Baza Ramštajn u Nemačkoj predstavlja sedište američke vojske u Evropi, najveći je američki vojni objekat na teritoriji EU kao i komandni centar zajedničke protivvazdušne odbrane NATO.
Tu se nalazi oko 40.000 ljudi. U ovoj se bazi čuva i nuklearno oružje. U slučaju hipotetičnog vojnog sukoba NATO-a i Rusije, Ramštajn bi se koristio kao glavna tačka za prijem tehnike i vojske s okeana, evakuacioni punkt i, moguće, aerodrom za poletanje strateških bombardera.
Od 2001. godine baza Udejd, koja se nalazi na nekoliko kilometara južno od Dohe, u Kataru, predstavlja glavnu američku avio-bazu na Bliskom istoku.
Ovde je smešten punkt Centralne komande Oružanih snaga SAD i sedište njene borbene avijacije.
Baza je imala ključnu ulogu tokom vojnih operacija u Iraku i Avganistanu. U ovom trenutku, u Kataru je oko 10.000 američkih vojnika.
| Pet svetskih sila | Vojni budžet | Aktivno bojno osoblje |
| SAD | 700 mld. dolara | 1.4 miliona |
| Rusija | 64 mld. dolara | 1.2 miliona |
| Kina | 129 mld. dolara | 2.3 miliona |
| Indija | 44 mld. dolara | 1.3 miliona |
| Velika Britanija | 58 mld. dolara | 224.500 |
