Više kamera i poginulih
Kamere za kontrolu brzine na putevima donose lepe pare u državne blagajne. U prošloj finansijskoj godini, od kamera je inkasirano neverovatnih 1,1 milijarde dolara.
Novčane kazne, međutim, i dalje nisu dovoljne zajedno sa kaznenim poenima i oduzimanjem dozvola, da bi se vozači odgovornije ponašali na putevima.
O tome govori tragičan podatak, jedan od mnogih, iz Novog Južnog Velsa, gde je broj poginulih na putevima od novembra pretprošle do novembra prošle godine povećan više nego dva puta - za 217 odsto. U Viktoriji, broj mrtvih bio je veći za 15 odsto.
Od države do države, Viktorija je na prvom mestu po prihodu od kamera. Za njom su Kvinslend, NSW, Južna Australija, pa Zapadna Australija.
Poređenja navode na pitanje: da li kamere za kontrolu brzine postižu učinak? Jesu li putevi bezbedniji sa strožim zakonima o brzini? Šta da se učini da problem bude manji?
U celoj zemlji prihodi od kamera idu za puteve, pre svega za unapređenje saobraćajnica i borbu za smanjenje broja žrtava.
Međutim, stručnjaci sada pitaju koliko od tog novca zaista odlazi za bolje puteve? Imaju i razloga da postave to pitanje kada navode primer iz Južne Australije. Prema tamošnjem godišnjem izveštaju o bezbednosti na putevima, 2015. godine od 81 milion dolara prihodovanih od kamera, samo 34 miliona utrošena su na popravke i bezbednost puteva.
Od preostalih 46,3 miliona, 3,3 miliona je poslužilo za kupovinu i servisiranje kamera, 35,58 miliona na programe bezbednosti na putevima, 5,5 miliona na istraživanje i oglašavanje, 3,57 miliona za obrazovanje vozača itd. To znači da je program u minusu, pa je naredne godine nadoknađivano - novim kamerama.
