Bitka za Siriju: Nova napetost Arapa, Turaka i Kurda
Turska vojska prešla je u severnu Siriju nakon što su turske vazdušne snage napale kurdske položaje u regiji Afrin. Čin je to koji će dodatno nastaviti gotovo sedmogodišnji građanski rat u Siriji, ojačati etničke napetosti između Arapa, Turaka i Kurda i zakomplikovati celokupnu borbu protiv Islamske države, piše Al Džazira.
Vojna operacija - melem za povređeni turski ponos
Ironično, ova je operacija nazvana "Maslinovom grančicom", a služi prvenstveno kao melem za oštećeni turski ponos i pokazatelj kako se Turska može braniti od svojih neprijatelja čak i kad se suočava sa otporom svetskih sila, naročito SAD. Uspešna akcija s minimalnim brojem žrtava dodatno će konsolidovati moć turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Cilj ove vojne operacije jeste da se stvori bezbednosni kordon dužine 30 kilometara na sirijskoj teritoriji, a to podržavaju i pobunjenici protiv vlasti Bašara al Asada, okupljeni u Slobodnu sirijsku vojsku. Ovo je stari turski plan, odraz straha Ankare da se preko kurdske teritorije, uzduž sirijsko-turske granice, ne stvori meka granica, kojom će se slobodno kretati kurdske snage i terorističke organizacije i time pretiti bezbednosti Turske.
Nije ovde cilj toliko naštetiti Radničkoj partiji Kurdistana, koliko srušiti strukturu Jedinica narodne zaštite (YPG) , sirijske kurdske vojske, koja ima podršku američkih snaga. Ujedno se time udara na moć Narodne demokratske partije, prokurdske političke stranke u Turskoj. Neke njihove stranačke kolege našli su se preko noći u pritvoru u Dijarbakıru, središtu turskih Kurda, nakon što su na Tviteru reagovali protiv akcije turske vojske.
Sporni američko-turski odnosi
Pročitajte još:
* Al Džazira: SAD pripremaju podelu Sirije, ali su se preračunali
Naravno, Jedinice narodne zaštite usko su povezane sa Radničkom partijom Kurdistana, što bi Turcima dalo međunarodnu legitimnost, ali one su ujedno borbena snaga koju podržavaju SAD. S obzirom na trajno zahlađenje američko-turskih odnosa, ova akcija bi mogla da dovede do nepovratnog gubitka poverenja između dve najveće članice NATO-a kad je reč o broju vojnika.
Sirijski Kurdi također smatraju da je najava nove pogranične brigade mogla uticati ne samo na tursku odluku za napad već i na rusku podršku tom činu. Koalicija nepoverljivih - Sirije, Turske, Irana i Rusije - ipak ima podjednake ciljeve, a to su održavanje predsednika Asada na vlasti i očuvanje sirijskog integriteta pod uticajem Moskve, Teherana i Ankare. Ruska vojska je prisutna na terenu, a Rusija kontroliše vazdušni prostor nad celom Sirijom.
Afrin je deo ruske zone uticaja
Ova turska akcija će svakako biti presudna za budućnost Sirije jer će preispitati dokle seže američka podrška sirijskim Kurdima, koji odbijaju da predaju Afrin pod nadzor državnih sirijskih snaga. Amerikanci se drže dogovorenih raspodela zona uticaja, a Afrin je deo ruske zone, s neformalnim mandatom istočno od Eufrata, pa sve do iračke granice.
Za Siriju je ovakav tiok događaja samo nastavak patnje i nemogućnosti početka obnove države. Izbijanje nasilja u zonama deeskalacije daju pesimističnu sliku i utvrđuje kako je borba između raznih strana u sirijskom sukobu zaista ona do smrti. Kad Kurdi budu izbačeni iz bilo koje pregovaračke pozicije, doći će vreme i za obračun sa raznim frakcijama unutar Slobodne sirijske vojske. To je zakonitost svih ratnih sukoba na Bliskom istoku, zaključuje Al Džazira.
