Rusija nikad neće biti na kolenima
Rusija je na dva koraka od napuštanja Saveta Evrope, panevropske organizacije koja nadzire poštovanje ljudskih prava u ukupno 47 zemalja članica. Bio bi to istorijski događaj kao što je to bio i prijem Rusije u Savet Evrope 1996. godine čime je, smatralo se tada, okončan hladni rat. Ruska poslanička delegacija iduće nedelje neće doći u Strazbur na zasedanje Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope (PSSE), koja svaka tri meseca okuplja parlamentarne predstavnike iz 47 država članica. Zbog prisajedinjenja Krima ruska delegacija je kažnjena - oduzeto joj je pravo glasa u PSSE.
Ambasador Rusije pri Savetu Evrope, Ivan Soltanovski kaže u razgovoru za "Vesti" kaže da bi umesto pokušaja izolacije njegove zemlje u jednoj međunarodnoj organizaciji, prioritetno trebalo da bude uspostavljanje zajedničke agende za sve evropske zemlje i ujedinjenje, bez obzira na političke razlike, protiv rastuće pretnje ekstremizma i terorizma.
"Gazde" podržavaju Kosovo
Za Srbiju je važno pitanje šta bi izlazak Rusije iz Saveta Evrope značio za pokušaje Kosova da se učlani u ovu organizaciju. Ambasador Soltanovski kaže da zna da Kosovo pokušava da dobije članstvo u više međunarodnih organizacija uključujući tu i strukture UN kao Unesko i uključujući i Savet Evrope.
- Tu želju podržavaju, može da se kaže, spoljne gazde. Za nas je Rezolucija 1244 UN fusnota i referenca za sve političke aktivnosti vezane za pitanje Kosova - ističe ambasador Soltanovski.
On dodaje da "ne može da se prizna teritorijalni entitet koji je jednostrano proglasio nezavisnost gazeći međunarodno pravo".
- U isto vreme, naglasio bih, da bi u slučaju da Beograd i Priština postignu dogovor onda bi to bilo zaista dobro rešenje. Na Beogradu i Prištini je da reše to pitanje - kaže ruski diplomata za "Vesti" i dodaje "da Srbija treba da definiše svoju politiku prema svojim regionima".
- Sada međutim suočeni sa situacijom u kojoj je lakše naći neku vrstu zajedničkog neprijatelja - u ovom slučaju je to Rusija - kako bi se nastavilo sa sankcijama koje ne vode ničemu - ocenjuje on.
Pitanje ukidanja sankcija ruskoj delegaciji u PSSE rešava se u širem kontekstu rastuće napetosti i militarizacije. U decembru prošle godine, na primer, lideri EU potpisali su u Briselu ugovor o Evropskoj odbrambenoj saradnji posle čega su se slikali okruženi oficirima u borbenim uniformama.
Ambasador Soltanovski se slaže da je "rusko pitanje" u Savetu Evrope deo šire priče.
- Od samog početka postavljena je veštačka i za nas neprihvatljiva veza između takozvanog pitanja Krima - što za nas uopšte i nije pitanje - da bi se uvele sankcije protiv Rusije ne samo u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope već i u EU, SAD i šire - kaže on.
- Ako neko želi da testira političku volju i izdržljivost ruskog stanovništva u odnosu na taj pritisak onda neka nastavi sa tom politikom, ali reč je o apsolutno slepoj politici koja ne vodi ničemu. To što je ruska delegacija bila lišena prava glasa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope bila je manifestacija produbljivanja krize između nekih zapadnih zemalja i moje zemlje - kaže ruski ambasador.
Demonizacija do nemoguće mere
Soltanovski ocenjuje da bi bila potrebna snažna volja da se uspostavi normalizacija:
- Možda tako što bi se išlo korak po korak, da se ponovo uspostavi poverenje i da se onda povrati normalno stanje sa više stanovišta - ukidanjem sankcija i uspostavljanjem pozitivnijih programa na ekonomskom, političkom i drugim planovima.
Ivan Soltanovski kaže da je Rusija sada demonizovana "do nemoguće mere čak više nego u vreme hladnog rata".
Ambasador Soltanovski uverava da Rusija "sigurno nije zagovornik bilo kakve konfrontacije jer to ne vodi ničemu".
- Sankcije donose negativne rezultate onima koji su ih uveli - to je dokazana činjenica - kaže on - ali Rusija nikada neće biti u položaju da prosi za nešto. Ako neko hoće da sarađuje sa nama na osnovama ravnopravnog odnosa - taj je dobrodošao.
Pitali smo ruskog ambasadora pri Savetu Evrope u Strazburu da li misli da bi Rusija u budućnosti mogla da izgradi novi evropski poredak zasnovan na saradnji sa Evropom na čelu sa Nemačkom u kojoj i liberali i socijaldemokrati, i bankarski i energetski sektor zagovaraju "normalizaciju" sa Rusijom i ukidanje sankcija.
- Vidimo da mnogi žele da ponovo uspostave normalne odnose sa mojom zemljom. Mi takve želje svakako smatramo dobrodošlim, ali mislim da bi sada bilo prerano govoriti o budućem evropskom poretku - odgovara on.
