Šifra "Kolačić": Klinton mesecima nije znao gde je nuklearni kofer, a onda...
Proces kroz koji predsednik mora proći radi lansiranja američkog nuklearnog oružja nije samo u pritiskanju dugmeta, a ključni elementi tog procesa – šifre potrebne za autorizaciju lansiranja – nisu nikad daleko od prvog čoveka SAD. Bar ne bi trebalo da budu, piše "Biznis insajder".
Prema generalu Hjuu Šeltonu, koji je bio predsedavajući Ujedinjenih šefova osoblja od oktobra 1997-septembra 2001, svi koraci zavise od jednog ključnog elementa bez kojeg nema lansiranja.
Taj element, predsednikovi autorizacioni kodovi, treba da budu fizički blizu predsednika u svako doba, a nosi ih jedan od pet vojnih pomoćnika, koji predstavljaju svaki ogranak armije, naveo je Šelton u svojoj autobiografiji "Bez oklevanja: Odiseja američkog ratnika".
Šifre su na papiru zvanom "biskvit" (kolačić), koji se nosi u aktovki zvanoj "fudbal", zvanično poznatoj kao "predsednikova torba za vanredne slučajeve".
Međutim, negde oko 2000. godine, član jednog odeljenja u Pentagonu odgovoran za sve delove nuklearnog procesa poslat je u Belu kuću kako bi pregledao šifre i osigurao se da su tačne, ova procedura se odvija svakih mesec dana.
Pročitajte još:
* Pokret koji se pretvario u revoluciju svetskih razmera
* VIDEO: Opra Vinfri kandidat za predsednika SAD?
* Tramp ne voli da se druži: Za godinu dana nikoga nije pozvao u državnu posetu
Set šifri se, napominje "Biznis insajder", menja u potpunosti svaka četiri meseca.
Predsednikov pomoćnik, a tada je prvi čovek SAD bio Bil Klinton, rekao je zvaničniku iz Pentagona da predsednik ima šifre ali da je na važnom sastanku i da ga ne treba ometati.
Pomoćnik je uverio zvaničnika da je Klinton uzeo šifre za ozbiljno i da ih drži blizu, nakon čega je zvaničnik otišao.
"Kad je sledećeg meseca došla nova inspekcija, zvaničnik koji je napustio Belu kuću a da nije video šifre bio je na odmoru, te se umesto njega pojavio drugi", navodi Šelton.
I novog zvaničnika je sačekalo staro izvinjenje, "predsednik je veoma zauzet, ali uzima šifre za ozbiljno i kod njega su".
- Ova komedija puna grešaka se nastavljala, siguran sam bez znanja predsednika Klintona, sve dok nije konačno došlo vreme da se stari set šifri zameni novim. U tom trenutku se ispostavilo da pomoćnik nije imao pojma gde su šifre, jer ih nije bilo mesecima. Predsednik ih nikada nije imao, ali sam siguran da je pretpostavio da ih ima pomoćnik, kako i treba da bude - zapisao je Šelton.
Šelton i tadašnji ministar odbrane Vilijam Koen podigli su uzbunu.
Problem nedostajućih šifri rešen je njihovom zamenom, a na brzinu su promenili i sam proces.
Sada zvaničnik Ministarstva odbrane koji dođe u Belu kuću mora fizički da vidi šifre i da čeka da to uradi ako je potrebno.
Šelton i Koen su se plašili da će ova priča osvanuti u medijima, na njihovu sramotu.
Ali, priča o nedostajućim šiframa nikad nije ugledala svetlost dana, sve dok Šelton nije objavio svoju knjigu.
- Radite sve što možete i mislite kako imate nepogrešiv sistem, ali nekako se uvek nađe neko da zezne čitavu stvar - zaključio je Šelton.
