Cenzura u rukama društvenih medija: Kadija za tastaturom
Društvene platforme iz dana u dan bujaju. Njihova neprikosnovena moć preti da potpuno pokori sedmu silu. Mnogi strani novinari na internetu otvoreno govore o tome kako im Jutjub, Tviter i Fejsbuk otimaju koru hleba, dok drugi smatraju da im olakšavaju rad.
Iako je korist od globalne mreže nemerljiva, a protok informacija udaljen od običnog čoveka samo jednim klikom miša, ona je i poligon za plasiranje raznih novinarskih patki. Sajber prostor polako preuzima ulogu u kreiranju onoga što je ispravno ili pogrešno, odnosno određuje šta je istina, a šta laž.
Mnoge kompanije poput Fejsbuka imaju mogućnost da samostalno odlučuju šta će cenzurisati, a šta je podobno da vidi narod širom planete. Vlasnik Fejsbuka Mark Zakerberg je nebrojano puta otvoreno govorio o borbi protiv lažnih vesti i govora mržnje.
Prošlu godinu su obeležila previranja na internetu, kao i većanje o donošenju zakona u Nemačkoj. Bundestag predviđa drakonske kazne za društvene mreže koje ne uklanjaju govor mržnje sa svoje platforme.
Prvog dana 2018. u Nemačkoj je na sna stuo takav propis. Snepčet, Fejsbuk, Tviter i druge mreže u roku od jednog dana od trenutka kad neko prijavi spornu informaciju moraju da je uklone, jer u suprotnom plaćaju 50 miliona evra. Na slabostima ovog zakona nastoje da politički profitiraju desničari iz Alternative za Nemačku (AfD), piše "Politika".
Anonimusi otrovnih jezika
Sve veći broj stručnjaka se bavi pitanjem uticaja društvenih mreža na ljude. Mnogi smatraju da modeli internet platformi i te kako doprinose širenju lažnih vesti i govora mržnje, i da je neminovno da tome mora da se stane na put. Ipak, kako kažu, cenzori bi trebalo da se odupru željama da gube vreme na pojedinačne slučajeve "toksičnih jezika" i umesto toga se pozabave osnovnim problemom koji se javlja na internetu, a izaziva pretnju, to je - anonimnost.
Na ovu objavu ljudi su burno reagovali. Novinarske organizacije su ukazale da zakon ima mane, jer je vlast prepustila društvenim mrežama ulogu kadije iz poznate narodne pripovetke, odnosno i tužioca i sudije, koji rediguje, briše objave, blokira korisnike.
Najčešća pitanja koja postavljaju obični smrtnici je da li sa ovakvim zakonima nestaje sloboda čoveka!
"Govor mržnje" je po zlu poznata floskula, koja važi samo za odabrane. Reč je o maslu globalista i posledici koncepta neoliberalizma u potrošačkom društvu koje se navodnom demokratijom nameće svuda u svetu - samo su neki od komentara.
Kina ne voli Vini Pua
Mnogi vole da u domaćoj radinosti naprave fotomontaže i fotografije poznatih upare sa likovima crtanih junaka. Tako je u Srbiji svojevremeno kružila montaža biznismena Miroslava Miškovića u prepoznatljivoj pozi sa skupljenim rukama ispred sebe i antipatičnog bogataša Mister Brnsa iz crtaća "Simpsonovi". Kineskim vlastima se, pak, nije svidela slična šaljiva slika koja je pre neku godinu kružila društvenim mrežama. Pola te fotografije zauzimala je prava slika bivšeg predsednika Baraka Obame i sadašnjeg predsednika Kine Si Đinpinga, dok je na dugoj polovini bila slika mede Vinija Pua i tigra Tajgera. Komična fotografija je zabranjena ubrzo nakon što je ugledala svetlost dana .
Poznato je da je Tviter jedna od najomiljenijih društvenih mreža političara. Od kako je ugledao svetlost dana 2006. godine njegov uticaj se širio, pa danas ima 330 miliona aktivnih korisnika. U početku ljudi su mogli u 140 karaktera da iznesu svoj stav ili mišljenje o bilo kojoj temi.
Sada je broj karaktera objave povećan za duplo, ali u 280 karaktera ne može da se ispiše baš sve što padne na um. Zašto? Zbog cenzure! Tviter je još pre nekoliko godina objavio kakve informacije će uklanjati. Kako su tvrdili iz kompanije, neće tolerisati pozive na zločine svih vrsta, kriminalne aktivnosti i jezik mržnje.
"Poni" kao kontrolor
Ni Epl kompanija nije odolela cenzuri. U najnovijem iOS 10 ažuriranju na ajfon telefonima postoji nova funkcija koja omogućava korisnicima da pretražujete GIF-ove u i-porukama. Nakon što se u pretrazi za GIF (pokretni skeč) ukuca "pozadina" ili "guza" izlazi slika iz crtaća "Moj mali poni". Kompanija je na taj način cenzurisala funkciju pretraživanja skrivanjem eksplicitnih slika.
Ipak, tek ove godine veliki broj korisnika u Nemačkoj je počeo da se žali da Tviter pojačano cenzuriše objave u kojima se, na primer, kritikuju vlasti i politički mejnstrim. U prilog ovim tvrdnjama je slučaj kontroverznog blogera Kolje Bonkea koji je otpočetka izbegličke krize u svojim postovima uglavnom osuđivao vlast i pisao o kriminalnim radnjama u koje su umešani novopridošli stranci u Nemačkoj, uz određenu dozu sarkazma, navodi Dojče vele.
Tviter ga je blokirao, iako Bonke u postovima navodno nije direktno vređao nikoga, već je samo, kako kaže, ukazivao na propuste vlasti. Zbog burne reakcije njegovih pratilaca na Tviteru nalog mu je vraćen, da bi ga ponovo deaktivirali i to zauvek.
Kako ne postoje uklesana božja pravila šta je ispravno, a šta nije da se piše na sopstvenom nalogu "slobodne globalne mreže", a Goli otok je pao u zaborav, neminovno je da će zarad ekstremnih pojedinaca ispaštati mnogi nedužni. Jer, za sada ne postoji algoritam koji može savršeno da filtrira nečiju misao i pokaže da li je ona zlokobna ili je napisana ironično ili u šali.
Instagram golotinja
Instagram zabranjuje "grafički sadržaj" koji se odnosi na ženske i muške delove tela, pa korisnici koji objavljuju takve fotografije često ostanu bez njih, jer ih ova mreža obriše. Ipak, muške bradavice mogu da se vide na pojedinim slikama dok će ukloniti bilo koju sliku koja sadrži ženske bradavice. Majke koje se zalažu za dojenje dece oštro osuđuju ovakve zabrane. Iz kompanije su svojevremeno navodili da su svesni da postoje trenuci kada ljudi možda žele da dele nage fotografije koje su umetničke ili kreativne, ali iz više razloga su odlučili da ne dozvoljavaju golotinju na Instagramu. Ipak, postoje izuzeci poput naloga Holanđanke poznatije kao a.naked.girl koji je i dalje aktivan. Ova dama putuje svetom i slika se kao od majke rođena tako da joj se vidi zadnjica, ali kako kaže ništa nema seksualno na njenim slikama. Njen cilj je da dokaže da ljudsko telo ne treba posmatrati kao objekat, već u njemu treba uživati i slaviti ga.
