Dovoljna je samo varnica: Ovo su mesta na kojima bi moglo da dođe do sukoba velikih sila 2018.
Magazin Nešenel interest navodi da su pet kriznih područja koja bi mogla dovesti do sukoba velikih sila Severna Koreja, Tajvan, Ukrajina, južno krilo NATO i Persijski zaliv
Svet ostaje veoma opasno mesto, a diplomatska konfuzija administracije Donalda Trampa samo je tome doprinela stvaranjem neizvesnosti širom sveta u pogledu američkih namera i sposobnosti, ocenjuje se u najnovijem izdanju američkog magazina Nešenel interest.
Magazin navodi pojedinačno pet kriznih područja koja bi u 2018. mogla da se razviju u sukob velikih sila.
Svet je uspeo da se provuče kroz veći deo 2017. godine bez kataklizmičnog sukoba velikih sila. U nekim delovima sveta (pre svega u Siriji) napetosti su znatno smanjene. U drugim je već ionako teška situacija postala još napetija. Kako se ocenjuje u tekstu Roberta Farlija, pet kriza koje bi velike sile mogle dovesti u sukob tokom 2018. godine su Severna Koreja, Tajvan, Ukrajina, južno krilo NATO i Persijski zaliv.
1. Nuklearna Koreja
Severna Koreja je, nesumnjivo, najopasnije žarište s kojom se svet danas suočava. Uspeh Pjongjanga u razvijanju balističkih raketa, kombinovan s diplomatskim neiskustvom Trampove administracije, stvorio je vanredno opasnu situaciju. Severna Koreja je izvodeći raketne probe i nuklearne testove pokazala da nije sklona da se uruši pred američkim pritiskom. SAD su odgovorile diplomatskom nedoslednošću, pošto su visoki zvaničnici često davali suprotstavljene izjave u roku od nekoliko sati.
Situaciju komplikuje to što i S. Koreja i SAD imaju preventivne planove - SAD da unište komunikacije i instalacije pre nego što rakete budu lansirane, a Pjongjang da takvu sudbinu izbegne. U rat bi lako mogli da budu uvučeni Južna Koreja, Japan i Kina.
2. Tajvan i Kina
Nedavne agresivne izjave kineskih vojnih i diplomatskih lidera nagoveštavaju da u Pekingu veruju da se vojna ravnoteža pomerila u njihovu korist. Takvo opažanje je gotovo sigurno preuranjeno i ne deli ga celo rukovodstvo NR Kine, ali je ipak opasno. Kina je takođe pojačala vojnu aktivnost u regionu iako, uzevši u obzir njen rastući vojni profil, to važi za skoro svaki region na njenim granicama. SAD su odgovorile smirenošću, osuđujući kineske korake i najavljujući prodaju oružja Tajvanu. U odnosima Pekinga i Vašingtona, koji zahtevaju predvidljivost i pažljivu diplomatiju, uticajni krugovi na obe strane izgleda da su spremni da prihvate neizvesnost, što bi moglo dovesti do razornog sukoba u koji bi se ubrzo uključile veleike sile.
3. Raspad Ukrajine
Na snazi je krhki prekid vatre na istoku zemlje. U samom Kijevu, demonstracije i bizarna saga s bivšim gruzijskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem pokrenula je pitanja o stabilnosti vlade. Sukob bi mogao izbiti na više načina. Kolaps ukrajinske vlade, koji bi u teoriji bio koristan za Moskvu, mogao bi dovesti do nestabilnosti i nasilja. Snage bliske Moskvi mogle bi se osetiti ojačanim, a sam predsednik Vladimir Putin mogao bi da vidi priliku da zauzme veći deo Ukrajine. S druge strane, kolaps vlade u Kijevu mogao bi na vlast dovesti ekstemne desničare, što bi samo dolilo ulje na vatru u sukobu u istočnoj Ukrajini. Ozbiljan ruski vojni upad u Ukrajinu zapretio bi da uvuče Evropu i SAD u sukob s Rusijom.
4. NATO i Turska
Kad je reč o južnom krilu NATO, odnosi između SAD i Turske su praktično urušeni protekle godine, dok su se Ankara i Moskva znatno približile.
Tursko otuđenje od EU i SAD, simbolizovano kupovinom ruskog oružja, moglo bi voditi ka značajnoj promeni u regionalnom odnosu snaga. Turska, Rusija i SAD ne vide rat kao razuman način za rešenje te nove diplomatske situacije. Ali Turska je izuzetno značajna zemlja i njen stav utiče na ishod događaja u Siriji, Iraku, Iranu, na Balkanu i Kavkazu.
Promena turske diplomatske orijentacije mogla bi da ima nepredvidljive posledice duž njenih granica, posebno kad je reč o kurdskim aspiracijama za stvaranje države, a mogla bi uticati i na spor u Nagorno Karabahu. Erdogan i dalje insistira da SAD izruče Turskoj Fatulaha Gulena, koga krivi za pokušaj puča.
5. Persijski zaliv
Dok se građanski rat u Siriji vuče ka završetku, pažnja se skreće na konfrontaciju između Irana i Saudijske Arabije. Rijad je i dalje lak na oružju i sklon da svuda vidi umešane ruke Teherana.
Iran, sa svoje strane, nastavlja da širi svoj uticaj u Iraku, Siriji i drugde. Trampova administracija je, pak, uglavnom prihvatila pobedu Asadovog režima u Siriji i preokreće svoje napore na suprotstavljanje Iranu u regionu. To je uključilo i davanje blanko čeka Saudijskoj Arabiji u Jemenu i na drugim mestima, što bi moglo lako da dovede do preterane samouverenosti u Rijadu. Saudijska Arabija vodi koaliciju koja je odgovorna za brojne zločine u Jemenu. Izrael i Rusija se zasad drže po strani, ali jedna iskra je dovoljna za pokretanje velikog rata u koji bi se uključila Amerika.
