Zašto je ova mala zemlja toliko bitna najvećim silama?
Rezolucija koja poziva Mjanmar da odobri pristup humanitarnim timovima, obezbedi povratak svih izbeglica i prizna državljanstvo Rohindžama, usvojena je ove nedelje u Ujedinjenim nacijama.
Međutim, osam država su glasale protiv, a među njima i dva velika igrača, Rusija i Kina.
Više od 650.000 Rohindži, pripadnika islamske manjine, izbeglo je iz mahom budističkog Mjanmara od avgusta, kada su počele vojne operacije u državi Rakajn.
Progonu je prethodio talas terorističkih napada muslimana na vojne i policijske stanice, kada je u isto vreme napadnuto oko 30 ispostava.
Zvanični stav vlasti Mjanmara je da žele da iskorene militante Rohindži, ali UN tvrdi da je nasilje dostiglo nivo etničkog čišćenja.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija tako je usvojila rezoluciju koju je podnela Organizacija islamske saradnje, rezultatom 122 za, 10 protiv, uz 24 uzdržana.
Među onima koji su stali uz Mjanmar našle su se Kina, Rusija, Kambodža, Laos, Filipini, Belorusija, Sirija i Zimbabve, preneo je britanski "Gardijan".
Sloga Kine i Indije
Iako dva azijska giganta, Kina i Indija, imaju niz nesuglasica, kada je u pitanju Mjanmar njihov stav je jednoglasan.
Obe države podržavaju lidere Mjanmara, za razliku od zapadnih i islamskih zemalja koje traže da se zaustavi progon Rohindži.
To ne čudi, s obzirom da obe države snažno ulažu upravo u državu Rakajn, za koju Rohindže tvrde da je njihova postojbina.
Sa jedne strane, Mjanmar je jedini izlaz Indija na jugoistok Azije, dok je sa druge Nju Delhi rešen da spreči egzodus džihadista na svoju teritoriju.
Kako prenosi "Saut Čajna Morning Post", indijski obaveštajci prikupili su informacije o jačanju veza mudžahedina iz Indije i Bangladeša sa Arakan Rohindža oslobodilačkom armijom ARSA, koje sve navodno podržava pakistanska Laškar-e-Taiba, koju Nju Delhi smatra odgovornom za napad u Mumbaju 2008. godine.
Uz to, Indija preti da protera oko 40.000 Rohindži migranata, koji su ilegalno ušli u zemlju.
I Kina i Indija imaju velike infrastrukturne projekte u Rakajnu. Nju Delhi je finansirao projekat Kaladan, koji treba da obezbedi vezu reka na severu sa morem na jugu, dok je Kina uložila novac u luku koja će biti glavna tačka Pekinga za uvoz nafte i gasa i transport ka Kini.
Zbog ovih velikih projekata ni jednoj ni drugoj sili ne odgovora izlivanje terorističke krize koja bi destabilizovala region.
Ruski vojni saveznik
Zvanični stav Moskve takođe smatra pitanje Rohindži unutrašnjim problemom Mjanmara, zbog čega se i protivi intervenciji Zapada.
Dve države sledeće godine će obeležiti 70. godina saradnje, koja se mahom zasnivala na vojnoj koordinaciji. Kao i u slučaju Indije, i Rusiji je Mjanmar bitan zbog izlaza na jugoistok Azije.
Njihovi odnosi su se učvrstili tokom izolacije Mjanmara tokom 1980-ih godina koju je sprovodio Zapad.
Tokom 1980-ih i 1990-ih godina, hiljade studenata i zvaničnika putovalo je u Moskvu na studije i obuke.
Iako Rusija nema velike projekte u Mjanmaru, njeni budući interesi po pitanju izvoza gasa i nafte bi znatno mogli da se uvećaju upravo preko ove države. Samo tokom 2016. godine Rusija je obezbedila više od 300 školarina za studente iz Mjanmara.
Odnose sa Moskvom je znatno pokvarila administracije Baraka Obame, koji je dao veliki značaj ovom regionu tokom čije vladavine je Mjanmar napravio zaokret ka demokratiji.
Ipak, saradnja se i dalje nastavlja, a kako je izvestio "TASS", 7. decembra vojna flota Rusije iz Pacifičke flote usidrila se u Mjanmaru, gde je u nezvaničnoj poseti boravila tri dana.
Nuklearni saveznik Severne Koreje
Glavni razlog Obamine politike bio je pokušaj da se Mjanmar odvoji od Severne Koreje, inače jednog od najvećih saveznika u pokušaju da se umanji nuklearni razvoj Pjongjanga, piše "Streit tajms".
U maju 2011. godine, američka mornarica presrela je severnokorejski brod koji je nosio raketnu tehnologiju ka Mjanmaru.
Veze sa Severnom Korejom brzo su neutralisane, a nuklearna saradnja zaustavljena, nakon čega su se stabilizovali odnosi SAD i Mjanmara.
Trampova administracija još nije jasno iznela svoju politiku ka ovoj državi, iako je Vašington jasno za rešavanje problema Rohindža.
