Pedofilija, nacionalna tragedija
Posle pet dugih godina, Kraljevska komisija koja je istraživala seksualno zlostavljanje dece, prošle nedelje zasedala je poslednji put, a konačan izveštaj predala generalnom guverneru u petak. U tih pet godina, komisija je održala 57 javnih pretresa i ogroman broj zatvorenih saslušanja, primila je svedočenja više od 1.800 osoba i imala pred sobom više od 8.000 potresnih ispovesti.
Govoreći na finalnom pretresu, predsedavajući Kraljevske komisije, sudija Piter Meklilen, kazao je da su hiljade dece zlostavljane i da to predstavlja nacionalnu tragediju. U vezi s tim, neophodne su promene koje će sprečiti propuste koji su odveli do zlostavljanja, kazao je sudija Meklilen, upozoravajući da se i danas u institucijama sistema zloupotrebljavaju deca.
Katolička crkva
- 4.445 navedenih žrtava (koji su podneli prijave crkvi);
- 1.880 identifikovanih krivaca;
- 530 nepoznatih prekršitelja (ne zna se je li neko od njih među 1.880 identifikovanih);
- više od 1.000 odvojenih institucija gde su deca zlostavljana.
Kraljevska komisija već ranije je zatražila značajne reforme u oblastima kao što su krivični i građanski sistemi, jednako kao i mere da bi deca u institucijama bila bezbednija. Konačni izveštaj navodi sve predložene reforme.
- Moguće da će postojati lideri i članovi pojedinih institucija koji će smatrati da se Kraljevska komisija mešala u njihove poslove. Međutim, ako smo identifikovali problem, na njega treba da se valjano odgovori i mora da dođe do promene. Mora da dođe do promena u kulturi, strukturi i praksi mnogih institucija - rekao je Meklilen.
On je odao priznanje žrtvama zlostavljanja koji su tokom istrage podelili svoja iskustva, rekavši da su pomogli komisiji u zaključcima o tome šta treba da se učini kako bi australijske institucije u budućnosti bile bezbedne. Njihove lične ispovesti imale su dubok uticaj na komesare i članove komisije, rekao je on.
Ukradeno detinjstvo
Nije čudno da je Kraljevska komisija dobila mnogobrojna pismena i usmena priznanja od australijske javnosti, a posebno žrtava kriminalnog postupanja koji su ostali zabeleženi traumama za ceo život. Tako je jedna žena poslala poruku u kojoj stoji: "Veoma sam zahvalan da sam mogla da ispričam svoju priču Kraljevskoj komisiji. To je bilo ono što Katolička crkva nije mogla da ispravi. Meni su ukrali detinjstvo."
Opsežna istraga
Kraljevskoj komisiji prijavljeno je više od 4.000 pojedinačnih institucija koje su označene kao mesta gde je dolazilo do zlostavljanja. U njima, bilo je desetine hiljada žrtava.
Uporedo sa obelodanjivanjem glavnog izveštaja, navedeni su osnovni ciljevi i zaključci do kojih je komisija došla. Pre svega, komisija je ustanovljena kako bi ustanovila kako su institucije odgovorne za decu postupale i odgovarale na prijave i incidente u vezi sa seksualnim zlostavljanjem. Ona je imala pravo da vodi istragu o bilo kojoj privatnoj, javnoj ili nevladinoj organizaciji koja se bavila najmlađima, uključujući vladine agencije, škole, sportske klubove, sirotišta i verske organizacije.
Komisija je identifikovala više od 4.000 takvih institucija za koje je navedeno da su u njima deca bila zlostavljana. Mnoge od njih bile su verske organizacije. Evo i pojedinih statističkih podataka:
Crkva ujedinjenja
- 430 prijava podneto na adrese šest sinoda Crkve ujedinjenja u Australiji;- 102 prijave okončane odštetom.
Jehovini svedoci
- 1.006 navedenih krivaca;
- navedeno najmanje 1.800 žrtava.
- Procena komisije jeste da bi 60.000 preživelih imalo pravo na odštetu, u okviru nacionalnog programa obeštećenja žrtava zlostavljanja u detinjstvu.
- Tačan broj žrtava nikada neće biti utvrđen.
- Čak 60 odsto žrtava nikada nije prijavilo zlostavljanje.
- Samo pet do šest odsto prijavilo je slučaj vlastima.
- Najčešće prijavljivane institucije su vodile verske organizacije.
- 60 odsto svih prijava odnosi se na verske organizacije.
- Prijavljeno je više od 1.500 verskih institucija.
- Više od 2.000 pojedinaca (ili 37 odsto od ukupnog broja) koji su saslušani na zasedanjima komisije iza zatvorenih vrata prijavilo je katoličke institucije.
- Anglikansku crkvu prijavilo je 500 preživelih iz više od 200 njenih institucija (devet odsto ukupnog broja).
Iza zatvorenih vrata
Bračni par Roj i Ronda Janecki pričali su na zatvorenom zasedanju kako su zlostavljani kao deca dok su bili "na brizi" različitih institucija u Viktoriji.
- Kraljevska komisija omogućila nam je da govorimo. Tamo su prema nama postupali sa mnogo dostojanstva i poštovanja kakvo nikada nismo imali u crkvama, dobrotvornim organizacijama, policiji ili od bilo koga drugog - izjavili su po završetku zasedanja.
- Vojsku spasa prijavilo je više od 250 preživelih u 50 institucija (četiri odsto ukupnog broja).
Od ostalih crkava: tri odsto preživelih zlostavljanje prijavilo je protestantske institucije; dva odsto Prezbiterijansku i reformske crkve; 1,3 odsto Crkvu ujedinjenja, jedan odsto Jehovine svedoke; 0,6 odsto Baptističku crkvu; 0,5 odsto Pentekostalnu crkvu; 0,4 odsto Hristovu crkvu; 0,4 odsto Crkvu adventista sedmog dana; 0,3 odsto Luteransku crkvu.
Anglikanska crkva
- 1.082 navedene žrtve (koje su slučajeve prijavile crkvi);
- 569 identifikovanih krivaca;
- 133 nepoznata prekršitelja (neko od njih može da bude među identifikovanim).
I škole pod lupom
Kraljevska komisija nije širila istragu izvan institucija sistema, kao što je pitanje zlostavljanja dece u porodici. Međutim, australijska vlada je još ranije istakla da će preporuke komisije vrlo verovatno pomoći unapređenju odgovora društva na seksualno zlostavljanje dece gde god da se dogodi. Sve u svemu, Komisija je za samo 116 institucija otvorila pretrese za javnost.
Sudija Meklilend kazao je da bi informacije koje su dobili opravdale javni pretres za svih 4.000 institucija, ali je naveo niz razloga zbog čega to nije bilo moguće. Neki od razloga su što bi javni pretres mogao da stvori predrasude uoči suđenja, ako bi se išlo na krivično gonjenje. Takođe, javni pretres zahteva složeniju i dugotrajniju proceduru.
Pored crkava i organizacija za brigu o deci pod njihovom upravom, pod istragom su bile i javne i privatne škole, uključujući elitne koledže u Sidneju - Knox Grammar, zatim u Džilongu i Brizbejnu.
"Messages to Australia"
Sudija Meklilen posebno je napomenuo stariju pravnu savetnicu u pomoći komisiji, gospođu Gejl Furnes, koja je prošla kroz javne i anonimne priče više od 1.000 Ozija koji su iskusili strahote seksualnog zlostavljanja. Te priče su sada deo ogromne knjige "Messages to Australia". Jedna od poruka glasi: "Mi koji jednom nismo imali pravo glasa, sada možemo da govorimo da nas čuju. I za nas čiji životi su uništeni, sada počinje izlečenje."
Pod lupom su bile i skautske organizacije, sportski klubovi, centri za dečji boravak posle škole, akademije plesa i primenjene umetnosti, servisi za invalidnu decu, ustanove za zdravstvenu brigu, te joga ašrami.
Do sada, komisija je policiji predala 2.300 prijava, a krivično gonjenje započeto je u 230 slučajeva.
Olakšanje za žrtve
Za desetine hiljada preživelih rad Kraljevske komisije predstavljao je, prvi put u njihovom životu, olakšanje za sve kroz šta su kao deca prošli u rukama sveštenika, vaspitača, nastavnika, sportskih trenera...
Za ogromnu većinu, ovo je bilo i prvi put da im se verovalo. Jer je decenijama bila opšta praksa i crkava i ostalih institucija, da kriju šta se dešava i pokrivaju počinioce zločina prema deci. Vrlo često, vođe su krivile decu i njihove roditelje kada bi im se obratili. Omanuli su svi - uključujući i organe gonjenja.
- Mi ćemo s pažnjom razmotriti sve preporuke - poručio je prvi ministar Malkolm Turnbul koji je došao za kraj zasedanja i brzo bio okruženim preživelim žrtvama.
Prikrivali kriminal
Šeli Braje pričala je komisiji o godinama zlostavljanja od strane oca i prakse kod Jehovinih svedoka koji su pokrivali kriminal.
- Nikada ni u najčudnijim snovima nisam pomislila da ću dočekati da se ovo desi i veoma sam zahvalna komisiji što će (crkvene) starešine biti pod istragom o načinu kako su postupali prema žrtvama seksualnog zlostavljanja - rekla je ona.
