Vreme ne radi za Angelu
Nikada formiranje vlade u Nemačkoj nije trajalo toliko dugo kao posle poslednjih izbora u septembru. Prošlo već 10 nedelja, a nove vlade nema ni na vidiku. U 68-godišnjoj posleratnoj istoriji, u Saveznoj Republici formiranje vlade nije trajalo duže od 86 dana, koliko je Merkelovoj trebalo 2013. godine za veliku koaliciju.
U tom vakuumu je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer preuzeo centralnu ulogu koalicionog trasera, odlučan da natera demohrišćane i socijaldemokrate u savez koji zapravo ne žele ni jedni ni drugi. Štajnmajer je do saveznih izbora bio prilično bled u ulozi predsednika jer se sam teško odvojio od mesta šefa diplomatije , ali je u međuvremenu uspešno preuzeo ulogu vanpartijskog kriznog menadžera. Posle raspada pregovora za Jamajka koaliciju (saveza demohrišćana, liberala i Zelenih), krenuo je precizno da preispituje da li i zašto kompromisi u spornim pitanjima nisu mogući. Njegov cilj je da po svaku cenu spreči nove izbore i time poništenje izborne volje građana.
CDU, CSU i SPD moraju ponovo u veliku koaliciju, koja nije ništa drugo do savez gubitnika, prinudno rešenje za uzdrmane partijske šefove. Sve troje - Angela Merkel, Horst Zehofer i Martin Šulc - kasirali su istorijske poraze za svoje partije. Merkelova još najbolje stoji od ove trojke, ali je njen mit i aura nepobedive čelične ledi teško narušen. U noći kada je šef FDP-a Kristijan Lindner objavio krah pregovora, činilo se da se kratko dvoumila da li da se povuče i sebi tako obezbedi elegantan odlazak s političke scene. Međutim, samo 24 sata kasnije je s velikim samopouzdanjem najavila da želi još četiri godine za sebe.
Da se kancelarka povuče
U međuvremenu se pojavio i scenario po kojem će SPD da pristane na veliku koaliciju pod uslovom da se Merkelova u određenom roku povuče s mesta kancelarke. Sličan primer se desio 1961. godine, kada je FDP kao uslov za koaliciju zahtevala od tadašnjeg kancelara Konrada Adenauera povlačenje u roku od dve godine, što se i desilo. Sledeće nedelje će pokazati kolika je snaga Merkelove da se tome odupre.
Kancelarki neće biti lako jer SPD želi da se po svaku cenu oslobodi Merkelinog kompleksa koji im je samo naškodio u prošloj velikoj koaliciji. U samom CDU se niko ne usuđuje da krene njenim stopama. Ono što je tužno jeste da nemamo prirodnog naslednika Merkelove, rekao je jedan važan zastupnik konzervativne CDU. Pritisak iz redova mladih demohrišćana da do velike koalicije mora da dođe još pre Božića, Merkelovu stavlja u borbu s vremenom.
Kristijan Belhof, direktor konsalting firme Prognoz, u trenutnoj situaciji jasno vidi signal da je Merkelova došla do kraja svoje političke karijere. Kako je rekao za Dojče vele, on računa sa tim da će uskoro da počnu borbe za Merkelinog naslednika "prvo diskretno, a onda sve upadljivije".
Po mišljenju ovog eksperta, čak i ako se šest meseci bude čekalo na formiranje vlade, to se neće bitno odraziti na nemačku privredu jer je na primeru Holandije i Španije dokazano da je moguće da se izdrži i duže bez stabilne vlade. Drugo je, međutim, kako se spolja gleda na Nemačku, kao i na to da partije kao što su FDP ili SPD ne žele da učestvuju u vladi. Šef Prognoza lično pledira za manjinsku vladu umesto nove velike koalicije.
- Do sada je Merkelova sa svojim dugogodišnjim iskustvom pokazala snagu za pregovore. Ta snaga popušta brže nego što je do sada bio slučaj jer je ovo njena poslednja legislatura - smatra on.
