Hoće li arapske zemlje uvesti sankcije Americi?
Na vanrednoj sednici Arapske lige u Kairu razmatrano je pitanje uvođenja ekonomskih sankcija SAD kao odgovor na priznanje Jerusalima za glavni grad Izraela. Ideju je podržalo nekoliko zemalja, ali ona nije ušla u konačnu izjavu Arapske lige, piše Olivera Ikodinović za Sputnjik.
"Previše su vojno zavisni od SAD"
Međutim, koliko je uopšte realno usvajanje takvih mera ili će se, ipak, sve završiti neredima, protestima, paljenjem američkih zastava i političkim izjavama?
Ruski eksperti se mahom slažu da su male šanse da će arapski svet stvarno "kazniti" Vašington i preduzeti neke konkretne mere, jer su te zemlje previše vojno i ekonomski zavisne od SAD i malo ko bi se od njih usudio da ide na pogoršanje odnosa sa Amerikom.
Ako nekakve mere i budu preduzete one će, pre svega, nositi diplomatski ili politički karakter, smatraju analitičari. Na primer, arapske zemlje mogu ograničiti svoje diplomatske misije na teritoriji SAD ili ograničiti rad američkih diplomata u svojim zemljama. Mogle bi, takođe, da podrže Palestinu i da objave prebacivanje svojih ambasada u istočni deo Jerusalima, koji Palestina smatra svojim.
Na Bliskom istoku se nalazi veliki broj američkih vojnih baza, pa postoji mogućnost, navode analitičari, da se oteža njihovo funkcionisanje, podignu cene rentiranja baza, ograniči delatnost američke vojske na teritoriji tih zemalja i sl.
Slično se može desiti i u ekonomskoj sferi. Pogoršavanje odnosa sa SAD moglo bi da intenzivira saradnju arapskih i muslimanskih zemalja sa drugim centrima moći, na primer sa Rusijom i Kinom.
Sve jača saradnja sa Rusijom
Analitičari podsećaju da su mnoge od tih zemalja stavile akcenat na saradnju sa Rusijom. Saudijski kralj je posetio Moskvu - razgovaralo se o kupovini naoružanja, uključujući i raketne sisteme S-400, ekonomskoj saradnji i nafti. Rusija jača saradnju i sa Egiptom i mnogim drugim zemljama tog regiona.
Ipak, u teoriji je uvođenje restriktivnih mera protiv SAD moguće, ali je u praksi to teško ostvarivo. Svađa sa SAD ne ide u prilog arapskim zemljama i mogla bi "skupo da ih košta", smatraju analitičari.
- Podsetio bih da ta inicijativa dolazi od Libana, gde je nestabilna vlast i gde je sada ojačao Hezbolah. Dakle, glas Libana je umnogome zapravo glas Irana, koji "troluje" Arapsku ligu, jer zna da arapske zemlje teško da mogu da se suprotstave SAD, a to se posebno odnosi na arapske monarhije. Svađa sa SAD će ih koštati mnogo, bez obzira na to što je Tramp naneo veliku uvredu celom arapskom svetu - kaže Sergej Balmasov sa Instituta za Bliski istok.
"Zar da kupuju rusko i kinesko oružje umesto američkog"?
Analitičar takođe ističe da su zemlje Persijskog zaliva suviše zavisne od SAD i da ne bi trebalo očekivati da će se odreći "američkog kišobrana".
- Šta mogu da urade zemlje Arapske lige? Da se odreknu američkog oružja i kažu: "Kupićemo kinesko i rusko"?! Zemlje Persijskog zaliva "sede" na ogromnim džakovima para i ne mogu sebi da dozvole da ostanu bez američkog kišobrana i da, recimo, proteraju Amerikance iz baze u Kataru. To bi bilo veoma nepromišljeno, posebno ako se uzme u obzir da Iran jača vojnu moć u regionu, što je direktna pretnja Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima - kaže Balmasov.
Kako god bilo, ovo nije poslednji sastanak Arapske lige. Za mesec dana ona bi trebalo ponovo da se sastane povodom Jerusalima, pa se očekuje da će se neke zemlje i dalje zalagati za uvođenje ekonomskih sankcija, ali verovatnoća njihovog usvajanja ostaje minimalna, a svaki bojkot Sjedinjenih Država bio bi simboličan.
