Istorijska odluka EU: Najveći "šamar" Americi
Dvadeset i pet članica Evropske unije donelo je formalnu odluku o uspostavljanju nove mreže za saradnju na području odbrane i bezbednosti, čime je postavljen temelj za Evropsku odbrambenu uniju.
Odluka evropskih ministara spoljnih poslova, koju je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini nazvala "istorijskom", omogućuje bolju bezbednosnu saradnju i izgradnju vojnih kapaciteta na nivou EU, čime bi Unija trebalo da smanji svoju zavisnost od SAD na tom području.
Učestvovanje u tzv. Stalnoj strukturisanoj saradnji (PESKO) dobrovoljno je, ali samo su Danska, Malta i Britanija odlučile da u tome neće učestvovati.
Saradnja će početi sa 17 konkretnih projekata, koji uključuju uspostavljanje sanitetske jedinice, logističkog centra, centra za misije obuke i razvoj zajedničkih standarda za vojnu radio-komunikaciju.
Ministri spoljnih poslova EU doneli su formalnu odluku o uspostavljanju PESKO nakon što su 23 zemlje-članice prošlog meseca potpisale notifikaciju svoje namere da uspostave odbrambenu saradnju.
U međuvremenu su im se pridružile Irska i Portugalija.
Reč je o nečemu što bi se, kako se piše poslednjih nedelja po medijima, u bliskoj budućnosti moglo bi da se pretvori u zajedničku vojsku EU.
PESKO je inače skraćenica za trajnu strukturisanu saradnju (Permanent Structured Cooperation), koja označava proces kojim će članice produbiti suradnju oko odbrambenih i bezbednosnih pitanja.
Pročitajte još:
* Evropska vojska: "Samo tako može, ovo više nije san" (VIDEO)
* Britanija i EU dogovorili "račun za Bregzit"
* Evropa ne podržava Trampa: Odluka o Jerusalimu nije u skladu sa rezolucijama UN
Od zemalja regiona, ovom projektu pridružila se prošlog meseca Hrvatska. Ministar odbrane Damir Krstičević i ministarka spoljnih poslova Marija Pejčinović Burić su u ime Hrvatske potpisali obaveštenje o nameri.
"Bregzit" presudio
PESKO je zapravo deo šireg plana Nemačke i Francuske o reformama i jačanju Evropske unije nakon "bregzita", tek jedan od brojnih najavljenih koraka koji bi trebalo da revitalizuju EU nakon godina krize, prvo evrozone zbog bankrota Grčke, a onda referendumske odluke Velike Britanije da napusti ovu asocijaciju država.
To je takođe odgovor EU na izjave američkog predsednika Donalda Trampa koji je više puta u kampanji doveo u pitanje američku podršku NATO savezu, iako je kasnije donekle odustao od tih tvrdnji.
Uspostavljanje PESKO je jasan znak da EU ne računa dugoročno na to da će NATO biti jedini okvir odbrane i bezbednosti na Starom kontinentu i signalizira spremnost Evropske unije da svoju bezbednost uzme u spostvene ruke.
Zapravo je baš "bregzit" omogućio pokretanje PESKO, s obzirom na to da se Velika Britanija prethodno uvek protivila zajedničkoj evropskoj odbrambenoj politici zbog svog "specijalnog odnosa" sa SAD.
