Brisel kirije diže u nebo
Na nemačkom tržištu stanova već duže vreme nema kontrole kada su u pitanju cene kvadrata i stanarina, posebno u velikim gradovima gde je doseljavanje naročito brojno. Kao da to nije dovoljno, sada stiže dodatni imperativ iz EU koji bi mogao da zagorča živote čak pet miliona podstanara u Nemačkoj, naročito onih socijalno ugroženih.
Evropski parlament u Strazburu želi da, radi unapređenja zaštite klime, sprovede plan za energetsko saniranje stanova u zemljama članicama. Nadležni odbor parlamenta je krajem novembra doneo odluku da ubuduće svake godine tri procenta svih javnih stanova, u Nemačkoj su to i socijalni stanovi komunalnih stambenih društava, mora da se sveobuhvatno sanira. U januaru EU parlament treba da izglasa zahtev za odgovarajuću pravnu liniju koji bi važio za sve članice unije.
U Nemačkoj je ovo izazvalo pravu uzbunu, piše dnevnik "Velt". U Opštem udruženju stambenih firmi (GdW) njihovi eksperti su izračunali da kvota od tri odsto znači da svake godine mora da se potroši skoro 1,4 milijarde evra dodatno za saniranje komunalnih stanova.
Od dobrog do katastrofe
U zajedničkom pismu stambenih firmi i udruženja stanara se dodaje da u Francuskoj možda ovo nije problem, jer su tamo firme za izgradnju socijalnih stanova u znatnoj meri finansirane od strane države. Sama ideja za energetsko saniranje je sporna, objašnjava se dalje, jer kod 28 različitih članica sa potpuno različitim stambenim tržištem "jedan dobro zamišljeni predlog može u jednoj zemlji da proizvede nešto dobro, a u drugoj da izazove katastrofu".
Zajedno sa nemačkim Udruženjem stanara, GdNj je uputio pismo protesta u Strazbur sa apelom na parlamentarce da ne glasaju za ovaj zahtev. U pismu se upozorava da bi u Nemačkoj na ovaj način bilo pogođeno 750 komunalnih i javnih stambenih firmi sa više od 2,3 miliona stanova.
Zbog strogih energetskih propisa troškovi bi iznosili 30.000 evra po stambenoj jedinici - i što je najgore - oni bi morali da se najvećim delom pokriju preko kirija. To bi praktično značilo povećanje od dva evra po kvadratnom metru stana, drugim rečima, na primeru stana od 100 kvadrata to je povećanje kirije za 200 evra! Za komunalne firme koje poseduju najveći deo socijalnih i drugih povoljnih stanova, ovo neminovno podrazumeva drastično povećanje kirija, tako da preti nestašica stambenog prostora koji je platežan za najveći broj građana.
Mala ušteda
Nemačkom udruženju stanara smeta kako povećanje kirija, tako i činjenica da stanari sami dobijaju malo od ovakvog energetskog modernizovanja. Iako bi posle toga trebalo da plaćaju manje za grejanje, ta ušteda je daleko manja od povišice same kirije, navodi ovo udruženje.
