Kondi Rajs uređuje Balkan?
Sjedinjene Države, čini se, ponovo ulaze u balkansku političku ofanzivu. Za to postoji čitav niz znakova i bar dvostruko više razloga, iz njihove perspektive. Nije toliko važno što Atlantski savet, nevladina organizacija naklonjena Demokratskoj partiji, traži veće političko i vojno prisustvo na Balkanu, koliko nekoliko odluka državnog sekretara Reksa Tilersona iz kojih se može videti da se nešto ipak sprema.
A na tanjiru je odveć puno toga. Makedonija je nedavno bila pod pritiskom političke rascepljenosti korumpirane vlade VMRO sa bliskim vezama Moskvi i sada vladajućeg Socijaldemokratskog saveza Zorana Zaeva koji želi da već jednom reši neka ključna pitanja oko kojih čak u Makedoniji postoji praktično nacionalni konsenzus. Skoplje teži članstvu u NATO, za to je i vlast i opozicija i albanska manjina. Ali je punu deceniju tu prepreka Grčka, odnosno spor dve zemlje oko imena.
Otuda i ne čudi najava da bi novi ambasador SAD u Skoplju mogao biti Brajan Hojt Ji, aktuelni zamenik šefa diplomatije, inače karijerni diplomata koji je pre visoke funkcije u Vašingtonu službovao u Zagrebu i Podgorici. Ako se ispostavi tačnom odluka da dođe u Skoplje, to je naizgled diplomatska degradacija, ali samo na prvi pogled. Zapravo je to znak velike zainteresovanosti Vašingtona da potisne ruski uticaj i ubrza ulazak Makedonije u NATO. A to nije posao za sitne birokrate.
Njegovo mesto u Stejt departmentu, prema najavama, trebalo bi da zauzme Džonatan Mur, takođe diplomata bogatog balkanskog iskustva. Mur je bio ambasador SAD u Sarajevu, a sada je šef misije Oebsa u toj zemlji. Međutim, "dragulj" navodne američke ofanzive je jedno drugo veoma poznato ime.
Izaslanici nisu dobra vest
Kad god bi SAD slale specijalne izaslanike u naše krajeve, to nikada nije dobar znak. Dobro smo upamtili Ričarda Holbruka kojeg je predsednik Bil Klinton imenovao 1996, posle uspešne misije organizovanja mirovnih pregovora za BiH u Dejtonu godinu dana ranije.
Paralelno je postojao i koizaslanik Robert Gelbard koji je imenovan 1998. Holbruk je isposlovao u jeku kosovske krize da se u pokrajini rasporedi misija Oebsa, dok je Gelbard vodio pregovore od januara do maja te godine. A onda je Beloj kući preporučio "američku vojnu intervenciju protiv SR Jugoslavije", ali je tu ideju inicijalno odbacio Sendi Berger, tadašnji savetnik Klintona za nacionalnu bezbednost.
Ipak, stvar se promenila 15. januara 1999. kada se dogodio masakr u selu Račak. Srpska policija je tvrdila da su pobijeni teroristi OVK, a Oebs da je reč i o civilima. Bila je to inicijalna kapisla za NATO bombardovanje Jugoslavije.
Među izaslanicima je bio i Kristofer Hil, koji je pokušavao 1998. godine da isposluje mirovni sporazum Srba i Albanaca u Rambujeu, ali srpska delegacija nikada nije pristala na tekst sporazuma i poslednji pokušaj da ne dođe do rata je propao.
U medijima se danima šuška da će Kondoliza Rajs biti imenovana za specijalnog izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa za Balkan. Pokaže li se i ovo tačnim, to je zaista ozbiljan znak da SAD nastoje da reše probleme koje percipiraju u ovom delu Evrope. Imenovanje Rajsove je i znak slabosti Evropske unije koja, očigledno, nema snage da istera završni korak i potpisivanje obavezujućeg krunskog sporazuma Srbije i Kosova, kao ni da BiH pomeri s mrtve tačke u evropskim i evroatlantskim integracijama.
Ruski uticaj u regionu je nešto što posebno brine i EU i Vašington. Sumnjive veze ruskih obaveštajaca i optuženih zaverenika za državni udar u Crnoj Gori u oktobru 2016. godine na dan parlamentarnih izbora, a kada je trebalo, navodno, da bude likvidiran i premijer Milo Đukanović, bili su crvena lampica. Crna Gora je ipak ušla u NATO, premda vlada u Podgorici tvrdi da je ruski cilj bio upravo da ih u tome spreči.
Kad je reč o Srbiji, ruska pozicija je tu najjača. Hojt Ji je već jasno poručio Beogradu da nema "sedenja na dve stolice", a čak se i NATO zabrinuo zbog koketiranja Beograda sa Moskvom oko statusa Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, za koji Zapad tvrdi da je nukleus špijunske baze, uz konstataciju da ljudi-žabe, planinari i vatrogasci nigde na svetu ne uživaju diplomatski imunitet. A taj je imunitet bitan jer bi se onda mogla dopremati oprema iz Moskve koja, po Bečkoj konvenciji, ne bi bila podložna pretresu i carinjenju srpskih vlasti.
Kraj strpljenju Amerike
Visoki funkcioner Stejt departmenta Hojt Brajan Ji izjavio je u Vašingtonu da "na Balkanu ne funkcioniše politika strateškog strpljenja" (inače doktrina bivšeg predsednika Baraka Obame, koji je smatrao da će stvari leći na svoje mesto vremenom) i da je za sprečavanje nestabilnosti tog regiona neophodno rešiti probleme korupcije i slabih institucija.
Na konferenciji Atlantskog saveta SAD, Ji je kao uspešne zemlje Balkana naveo Hrvatsku i Crnu Goru, "ali i ozbiljnih izazova koje je potrebno hitno rešiti". Ji je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, kazao je i da treba redefinisati partnerstva na Balkanu.
Zapad, tačnije SAD, to nikada neće dozvoliti, odnosno, spremiće surov odgovor ako to ne uspeju da spreče. Beograd se još ne određuje da li će to učiniti ili neće, odnosno vaga između gneva Zapada i Moskve u kojoj će biti vrlo razočarani ne uspe li im misija u Nišu za koju se neobično glasno (za jedan vatrogasni centar) zalažu ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin, te čitav niz najviših ruskih zvaničnika.
A Kondoliza Rajs je teška kategorija u diplomatskom smislu. U centar svetske pažnje ušla je 2001. godine kada postaje savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Džordža Buša Mlađeg, da bi četiri godine kasnije postala i državni sekretar. Završila je prestižni Stenford univerzitet 1987. godine i odmah postala asistent. Na fakultetu ostaje sve do 1993. godine. Ali ono što je najvažnije jeste njena specijalnost - Sovjetski Savez. Tečno govori ruski, vrstan je poznavalac ruske istorije, kulture i politike.
Na Balkanu nije bila posebno aktivna dok je bila državni sekretar. Tada su SAD bile do guše u ratu protiv Al Kaide, te ratovima u Avganistanu i Iraku. Ali je bila na poziciji sa koje je trebalo klimnuti glavom Prištini da je vreme da se proglasi nezavisnost. Bilo je to malo više od pola godine pre isteka njenog mandata. Stoga, bude li ona angažovana od Trampa, ne treba imati dilemu da "Vašington misli ozbiljno". Nije ona jedini kandidat, ali bi bila najizazovniji svakako.
