Naučnici najavljuju pakao na zemlji
Rekordno visoke temperature zabeležene tokom više od jednog veka premašene su tokom prošle nedelje po čitavoj Australiji. Gradove od Hobarta do Sidneja pogodile su vrućine daleko veće od normalnih.
Tako je, recimo, Hobart na uvek "svežoj" Tasmaniji upravo iskusio šest novembarskih dana zaredom sa živom iznad 26 stepeni što se nije desilo 30 godina. Iako je mnogo toplije nego inače, za sada je vrućina podnošljiva. Međutim, naučnici koji se bave klimom upozoravaju da će biti još gore i da glavni gradovi u decenijama koje dolaze mogu postati "nemogući za život".
Ovako sumorna i alarmantna prognoza zasniva se na klimatskim promenama. Stručnjaci ističu da iscrpljujuća vlaga u tom gradu, zajedno sa pojavama koje se zovu "efekat pregrejanih urbanih ostrva", uz "pomoć" pogoršane klime mogu da stave Darvin u red gradova u kojima nema mesta osim za najotpornije.
Već danas, temperatura na površini delova centra u Darvinu dostiže rekordnih 70 stepeni Celzijusa.
Glavni grad Severne Teritorije nije izuzetak - i regionalni gradovi u Kvinslendu nisu daleko odmakli od njega.
Loše prognoze
Problem nije zabeležen samo u Darvinu. Na zapadu Sidneja redovno je do deset stepeni toplije nego u Sitiju. Razlozi su različiti - Siti je hlađen vetrovima s mora koji oslabe dok stignu do, recimo, Penrita. Rezultati su, međutim, isti, gradovima u povišenom stepenu preti da ostanu nenastanjeni, sve dok klimatske promene teraju temperature naviše.
- Taunsvil i Kerns nisu u tako lošoj poziciji kao što je Darvin. Ali, sve se kreće prema ekstremnom, pa ne znamo tačno kada i koliko brzo će se to i kod njih dogoditi - kaže prof. Hana. - Globalne temperature se kreću u veoma lošem smeru, aerozagađenje se povećava u tolikoj meri da prognoze ne izgledaju dobro.
Sa istekom novembra, stanovnici u Darvinu očekuju kraj veoma toplog i "lepljivog" perioda koji prethodi sezoni kiša. To su inače dva ružna meseca. Ranije ove godine, meteorolozi su upozorili da će taj period ove godine biti "brutalan".
- Sve je toplije od normalnog - kazao je meteorolog Greg Brauning.
Dr Elizabet Hana, stručnjak za uticaj klimatskih promena na zdravlje sa Nacionalnog univerziteta Australije rekla je za nenjs.com.au
da je u Australiji veliki problem upravo tropska vlaga.
- Žitelji u Melburnu mogu da podnesu mnogo više temperature, zato što je vazduh suvlji, ali u Darvinu su visoke temperature i vlažnost nepodnošljivi. Ako bude još gore, ovi teški periodi u godini biće sve duži i to će postati mesto nemoguće za život.
Mateos Santamuris, profesor arhitekture na Univerzitetu NSNj, radi na projektu Vlade Severne Teritorije s ciljem da ponudi rešenje kako da se u Darvinu olakša život.
- Često je pažnja usmerena na globalne posledice klimatskih promena, ali mi takođe treba da shvatimo šta se dešava na lokalnom nivou, sa našim gradovima. Ako ne nađemo način da "rashladimo" gradove, oni će postati nemogući za stanovanje.
Zaštita
Sađenje više drveća i postavljanje zaklona od sunca na ulicama je dobra strategija, kaže prof. Hana. Ali i drveće ima svoja ograničenja.
- Ako se zagrevanje nastavlja kao sada, onda malo toga može da se učini - glasi alarmantna prognoza.
Upozorenje za Darvin dolazi posle avgustovske crne prognoze za Indiju, za koju naučnici kažu da bi ta država i čitav pojas mogli da budu pogođeni takvim talasima vrućine koja bi mogla da ubije čak i zdravu osobu u roku od nekoliko sati.
Prema prognozi, ako emisija ugljen-dioksida ne bude vraćena nazad, četiri odsto od indijske populacije će do 2071. biti u opasnosti da bude izloženo vrućini koja ne može da se preživi. Sada, kombinacija vlage i toplote od 35 stepeni počinje da se kreće prema jugu i - Australiji.
- Da bismo se rashladili, treba da se znojimo, ali, kada temperature stignu do ili iznad uobičajenih temperatura i kada je vlažnost visoka, vazduh se zgusne i ne gubimo znoj, pa je naš mehanizam za hlađenje usporen - objašnjava dr Hana.
Po njenim rečima, u takvim uslovima svi jednako trpe, ali kod snažnog toplotnog talasa u Indiji, ljudi počnu da se "pregrejavaju" čak i kad mirno sede.
- Ako je napolju 38 stepeni, ljudi se osećaju loše i nervozno i to podstiče nasilje i druge društvene probleme.
Kako ističe glavni ministar Severne Teritorije Majkl Ganer, oni su u avgustu započeli istraživanje da bi uočili šta prouzrokuje "vruće tačke" u Sitiju i kako da ih "ohlade".
- Naša studija pokazala je da na našim ulicama, parkinzima, krovovima i trotoarima imamo vrlo visoke temperature - od 45 pa do 67 stepeni. Područja kao što su parkinzi pošte, Vrhovnog suda i autobuski terminal neverovatno su vrela, a Kavana ulica (glavna saobraćajnica kroz Siti) je užarena reka.
Profesor Samtamuris ističe da je Darvin klasičan primer "gradskog ostrva toplote" gde materijali korišćeni na putevima i zgradama pospešuju visoke temperature.
- Ako je bitumen ugrejan na 70 stepeni, temperatura vazduha podiže se za tri stepena. Darvin se greje zbog previše bitumena i nedovoljno zelenila.
