Strah se već širi, Rusi im grade atomsku centralu
Trideset godina nakon Černobiljske katastrofe koja je teško pogodila velik deo njene teritorije, Belorusija gradi svoju prvu atomsku centralu.
Nju konstruiše i finansira Rusija, dok susedna Litvanija zabrinuto posmatra, nemoćna da bilo šta učini.
Na severozapadu Belorusije, petnaest kilometara od litvanske granice, gradnja centrale u Ostrovecu ulazi u završnu fazu: dva reaktora snage 1.200 megavata svaki pustiće se u pogon 2019. i 2020. Projekt koji je vlada odobrila 2008., a poveren je ruskoj nuklearnoj grupaciji Rosatom, vredan je 11 milijardi dolara, od čega se 10 milijardi finansira ruskim zajmom.
Projekat budi tužna sećanja na eksploziju reaktora centrale u Černobilju, u Ukrajini, 1986. u kojoj je ozračena četvrtina beloruske teritorije. Na veliku zabrinutost za nuklearnu sigurnost koju je podstaknula havarija u Fukušimi 2011., beloruska vlast i ruski graditelj odgovaraju umirujućim izjavama.
Beloruski sociolog Elena Martiščenkova koja od 2005. ispituje javno mišljenje o tom pitanju, kaže da oko polovine beloruskog stanovništva danas podupire razvoj nuklearne energije, a taj postotak se u okrugu Ostrovec penje i na 65 odsto.
Međutim, taj optimizam ne dele na drugoj strani obližnje litvanske granice. Projekat kritikuju nazivajući ga "povredom međunarodnih zahteva za nuklearnu i ekološku sigurnost, na 20 kilometara od granice s Evropskom unijom i tek 40 kilometara od litvanske prestolnice".
Još nije rešen problem odlaganja radioaktivnog otpada za koji vlada tvrdi da na njemu radi.
Plan gradnje centrale, najavljen 2011., omogućio je Vladimiru Putinu da proširi uticaj na području bivšeg SSSR-a pružajući pomoć beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku koji se nakon progona opozicije našao u teškoj privrednoj krizi zbog zapadnih sankcija.
Moskva je dopremu nafte i gasa već više puta iskoristila kako bi uticala na prilike u Belorusiji i na druge susedne zemlje.
