Zašto Amerikanci modernizuju nuklearno oružje u nemačkim bazama
Planovi modernizacije američkog nuklearnog oružja koje se nalazi u Evropi, vojne vežbe koje su u vezi sa njegovom primenom, ali i narušavanje postojećeg mehanizma kontrole naoružanja, sve ovo govori da trka u naoružanju ulazi u novu fazu, kaže za Sputnjik nemački ekspert Otfrid Nasauer.
Dve kašičice konflikta, jedna čaša nuklearnog oružja, prstohvat nepoverenja - to su sastojci kojima najlakše možete "umutiti" hladni rat. Otfrid Nasauer, ekspert za nuklearno oružje Berlinskog informacionog centra za transatlantsku bezbednost, smatra da još uvek nema mesta pričama o početku novog hladnog rata, ali navodi da bi trebalo govoriti o "sastojcima“, odnosno činiocima koji su u prethodnom periodu doveli do hladnog rata.
Nasauer u intervjuu za Sputnjik govori, uz dozu zabrinutosti, da prati razvoj bezbednosne politike u Evropi i svetu:
"Ozbiljna tendencija smanjenja ogromnih potencijala nuklearnog oružja, koja je postojala pred kraj i nakon hladnog rata, možda će se u narednim godina pretvoriti u nešto sasvim obrnuto i dovesti do nove nuklearizacije“.
Ekspert skreće pažnju na to da SAD imaju ozbiljne namere da modernizuju oko 150 bojevih glava koje se nalaze na teritoriji Evrope.
- Sve su to bombe koje se ispuštaju, bacaju iz aviona. U ovom trenutku, radi se na preciznijim verzijama postojećeg oružja, koje bi trebalo nepogrešivo da pogađaju metu, ali će imati i manju razornu moć, čime se verovatno želi postići veća fleksibilnost upotrebe nego što je to bio slučaj u prošlosti - kaže Nasauer.
Da li će se na tlu Evrope pojaviti nove rakete
Sa druge strane, smatra Nasauer, postoji mogućnost da na osnovama međusobnih optužbi Rusije i SAD na račun toga ko je prvi i u kojoj meri narušio Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa, počnu da se postavljaju sve noviji nuklearni sistemi.
Početkom novembra je Zigmar Gabrijel, tada još na mestu šefa nemačke diplomatije, u intervjuu za "Bild“ upozorio da postoji mogućnost da se na teritoriji Evrope postave nove rakete srednjeg dometa.
- Danas se malo pažnje poklanja ugovoru koji je zaključen 1987. godine između SAD i SSSR-a, a koji reguliše smanjenje broja raketa srednjeg i malog dometa. A to je velika greška - smatra Nasauer.
Problem je u tome, kaže on, što države sve manje veruju jedna drugoj:
- Kontroli običnog naoružanja se ne poklanja dovoljno pažnje, a istovremeno se interesi Rusije uopšte ne uzimaju u obzir. Nedostatak poverenja dovodi do toga da sporazumi o kontroli naoružanja, koje su svojevremeno obe strane potpisale, danas imaju mnogo manju vrednost nego nekada“.
Opasnost od nove nuklearne krize
Mora da postoji više transparentnosti, smatra Nasauer, kako se ne bismo opet našli u situaciji poput one tokom hladnog rata, kada strane nisu međusobno verovale jedna drugoj. „Štaviše, stepen nepoverenja je bio veoma visok, kao na primer tokom Kubanske krize, kada se svet našao na ivici nuklearnog rata“.
U svom izlaganju tokom emisije na radiju NDR (Severnonemačka radio-televizija) Nasauer je skrenuo pažnju na tvitove i izjave američkog predsednika Donalda Trampa, koji je je START 3 (Ugovor o smanjenju obima strateškog naoružanja) - jedan od najvažnijih sporazuma tog tipa, okarakterisao kao dokument koji jednostrano pogoduje samo interesima Rusije! Štaviše, nedavno je tokom jedne sednice u Beloj kući Tramp rekao da smatra razumnim i prihvatljivim uvećavanje nuklearnog potencijala SAD za čak 10 puta.
Nasauer podvlači da nije poznato da li je Tramp to zaista rekao, ali da je američki predsednik sopstveni stav ovim povodom izrazio u svom tvitu: "Bilo bi idealno kada bismo mogli da izbegnemo postojanje nuklearnog oružja, ali dokle god ono postoji bar u jednoj državi, mi ćemo biti lideri u toj grupi“.
Bez obzira na prilično kontroverzne stavove, podseća nemački ekspert, Tramp će za nekoliko meseci morati da konkretizuje svoj stav i da predstavi Kongresu izveštaj o tome kako SAD vide svoj nuklearni potencijal u budućnosti.
