Putin ima prečicu do mira
Ruski predsednik Vladimir Putin dobio je podršku svojih kolega iz Turske i Irana za ideju da se u Rusiji održi sastanak (mirovni kongres) o rešenju sirijskog sukoba na kome bi se okupili predstavnici vlasti i opozicije.
Putin je na mini samitu u Sočiju prekjuče okupio predsednike Turske i Irana Redžepa Tajipa Erdogana i Hasana Rohanija s namerom da podstakne sirijski mirovni proces.
"Pogurao" bi UN
Ruski predsednik smatra da bi sastanak s političkim snagama u Rusiji predstavljao podsticaj za mirovni proces u sedištu UN u Ženevi.
Putin je posle samita rekao da se otvara "nova etapa za rešenje krize" u Siriji, ali je ocenio da je jasno da taj proces neće biti jednostavan i da će zahtevati kompromise i ustupke svih učesnika, uključujući i sirijsku vladu.
U pripremi za sastanak u Sočiju, šef Kremlja je imao brojne diplomatske kontakte: Najpre je primio sirijskog predsednika Bašara al Asada, kome je to bilo prvo putovanje u inostranstvo od 2015. godine, a potom je obavio niz telefonskih razgovora sa svetskim zvaničnicima, uključujući i onaj s predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Pročitajte još:
* Nešto je zapelo na Istoku: Zašto je Putin hitno odleteo u Teheran?
* Erdogan stiže kod Putina sledeće nedelje, a glavna tema - kupovina S 400
Trojica lidera su posle sastanka rekli da podržavaju održavanje "Kongresa", što je ruska inicijativa pokrenuta krajem oktobra, ali koja je se od tada nije pomerila.
Opozicija u Rijadu
Istovremeno glavne frakcije sirijske opozicije, koje su juče u Rijadu počele pregovore na poziv Saudijske Arabije, nisu reagovale na tu inicijativu.
Izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura, koji je prisustvovao sastancima sirijske opozicije i ocenio ih kao izuzetno važne, sada putuje u Rusiju.
Cilj sastanaka opozicije u Rijadu jeste da se formira jedinstvena delegacija koja će predstavljati sirijsku opoziciju na pregovorima koji treba da počnu 28. novembra u Ženevi pod pokroviteljstvom UN.
Ideju sirijskog Kongresa u Rusiji kritikovao je Zapad smatrajući da svi politički pregovori treba da se održavaju u okviru ženevskog procesa, koji UN vode od 2014. i koji treba da se nastavi 28. novembra.
Rusija i Iran, saveznici vlasti u Damasku, i Turska, koja podržava sirijske pobunjenike, bili su pokrovitelji paralelnog procesa u Astani, glavnom gradu Kazahstana, tokom koga su dogovorene "zone deeskalacije" na sirijskoj teritoriji.
Zahvaljujući tim zonama smanjena je tenzija na terenu i okupljeni su za jednim stolom predstavnici vlasti i opozicije da razgovaraju o vojnim pitanjima u trenutku kada su pregovori u Ženevi bili na mrtvoj tački.
Kurdi i Asad
Postoje brojne nedoumice oko ideje održavanja sirijskog Kongresa pod pokroviteljstvom Moskve. Još nije određen datum i Erdogan je tvrd oko toga da kurdske milicije koje kontrolišu deo severa Sirije ne mogu da učestvuju u rešavanju krize. S druge strane, opozicija je pod pritiskom da učini ustupke, posebno oko zahteva za Asadov odlazak sa vlasti.
