"Hasta la vista, NATO?"
Tenzije između Vašingtona i Brisela pojačane su nakon što je Donald Tramp došao na vlast. Sada, posle dugo čekanja, Brisel planira i stvaranje sopstvenih snaga. Ideja o stvaranju evropske vojske nije nova, piše Robert Bridž za "Raša tudej". Tu ideju predložio je još Šarl de Gol nakon Drugog svetskog rata.
Međutim, ove nedelje je Brisel načinio prvi korak da se taj san ostvari, pošto su se 23 zemlje članice ujedinile u Sporazumu o stalnoj strukurnoj saradnji (PESCO).
Iako primarna zaduženja još nisu poznata, prvi izveštaji pokazuju da će snage da koordinišu u "planovima odbrane, operacijama i razvoju oružja", sa mogućnošću "brzog postavljanja" u kriznim zonama, preneo je "Rojters".
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini nazvala je sporazum "istorijskim momentom za evropsku odbranu".
Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel takođe je pozdravio inicijativu.
Međutim, Bridž u tekstu "Hasta la vista, NATO?" navodi da nisu svi zbog ovoga "otvorili šampanjac".
Velika Britanija, koja prolazi kroz bolan proces izlaska iz EU, izražava i dalje protivljenje nezavisnoj evropskoj vojsci.
Pročitajte još:
* "Odustajanje od nuklearnog programa sa Iranom = prvi korak ka ratu"
* Šta SAD i Britanija pišu o vojnoj vežbi Rusije i Srbije?
* "To što je Srbija vojno neutralna ne znači da ne može da sarađuje sa NATO"
- Nastavićemo da se protivimo bilo kakvoj ideji o vojsci EU, koja bi jednostavno potkopala NATO. Napuštamo EU, ali nastavljamo da budemo posvećeni evropskoj bezbednosti i postavljanju još trupa u Estoniju i Poljsku sledeće godine - rekao je u septembru tadašnji britanski ministar odbrane Majkl Felon.
Bridž navodi da Britanija očigledno ne uspeva da se poveže sa evropskim liderima kada su u pitanju evropske snage, a razlog za to je jer napušta Uniju.
Ta odluka mogla bi mnogo da utiče na evropsku odbranu, s obzirom na to da u evropski fond kada je u pitanju bezbednost, iz Velike Britanije ide oko 25 odsto.
Iako mnoge članice EU govore o "ruskoj agresiji" kao jednoj od najvećih razloga za kreiranje evropske vojske, objašnjenje je malo šire.
Visoko na listi razloga zašto Brisel želi evropsku vojsku je i uspon Donalda Trampa i njegova uznemirujuća poruka o "zastarelosti" NATO.
- NATO članice bi konačno morale da se susretnu sa svojim finansijskim obavezama. 23 od 28 nacija i dalje ne plaćaju onoliko koliko bi trebalo za odbranu, a to nije fer prema američkim poreskim obveznicima - rekao je Tramp na samitu NATO u maju.
"To je bila lekcija koju evropski lideri u publici, Emanuel Makron i Angela Merkel, neće skoro da zaborave", piše Bridž.
Nedugo nakon toga nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je vremenu u u kojem "mogu da se oslone na druge došao kraj".
- Moramo da se borimo za svoju budućnost sami - rekla je ona.
Nemačka ministarka odbrane Urusla von der Lejen nedavno je na neki način podržala je reči Merkelove.
- Važno je za nas, posebno nakon izbora ameručkog predsednika, da se osamostalimo - navela je ona.
Politički analitičar Džejms Džatras ima međutim drugačije viđenje kada je u pitanju ta inicijativa. Kaže za RT da bi PESCO mogao da služi za "usporavanje rasta populizma na kontinentu".
- Možda PESCO jeste usmeren prema populizmu u Evropi i kaže 'Pa, možemo da se ponašamo kao prava država, sa pravom vojskom'. Ali, mislim da će doživeti neuspeh - kaže analitičar.
Kako se navodi, Brisel izgleda veoma malo kontroliše objekte evropske spoljne politike. Rusija je optužena za "skoro sve" - od mešanja u američke izbore do preuzimanja vojnih akcije protiv suseda.
- Jedno je sigurno, ako Evropa želi da svoju spoljnu politiku gradi nezavisno od Vašingtona, to podrazumeva i nezavisne vojne snage. Spoljna politika, bila ona dobra ili loša, ne može da ode mnogo daleko bez armije. Ipak, Evropa dopušta, jer Vašington tako diktira, da služi u prvim redovima u hipotetičkom sukobu SAD i Rusije - kaže Bridž.
Ivo H. Dalder direktor Čikašog saveta za međunarodne odnose sumirao je situaciju najbolje kada je za "Njujork tajms" rekao da "SAD idu u potpuno drugom pravcu u odnosu na Evropu kada se radi o ključnim pitanjima".
- Primamljivo je zapitati se kakvi bi bili evropsko-ruski odnosi da je Evropa formirala svoju vojsku pre nekoliko godina, sa spoljnom politikom potpuno nezavinsom od NATO i SAD. Lako je zamisliti da se militarizacija Istočne Evrope nikad ne bi desila i da bi odnosi EU i Rusije bili na nekom nivou normalnosti - zaključuje Bridž.
