"Britanija otvara novi front prema Rusiji"
Od tridesetih godina 19. veka postoji uverenje da Rusija želi da okupira Evropu, da želi da joj nametne svoju i političku i svaku drugu vlast. To je nastavak starog odnosa Zapada prema Vizantiji, odnosa koji vodi ka međusobnom uništenju, piše Sputnjik.
Raspad koalicije Londona i Vašingtona
Britanci su uvek imali veoma oštar stav prema Rusiji, posebno u poslednjih 15 godina, pa prema mišljenju Dmitrija Oficerova Beljskog sa Visoke škole ekonomije, nije čudno što je premijerka Tereza Mej odlučila da bude oštrija od drugih svetskih lidera, posebno ako uzmemo u obzir njen položaj na unutrašnjoj političkoj sceni.
Iako je početak svog govora o spoljnopolitičkim odnosima posvetila žestokoj kritici Rusije, Mejova je potom rekla da odnosi sa Moskvom kakvi su sad - Londonu nisu potrebni. Potom je reagovala i zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova konstatujući da su optužbe na račun Rusije sa kojima je izašla premijerka Velike Britanije neodgovorne i neosnovane.
Tereza Mej je u konfliktu sa šefom diplomatije Borisom Džonsonom, smatra Dmitrij Oficerov Beljski, pošto Džonson planira da poseti Moskvu i smatra da London treba da se dogovara sa "sadašnjom" Rusijom. "Ne isključujem da je Mejova odlučila da mu dodatno zakomplikuje zadatak ukoliko on odluči da pokrene proces normalizacije odnosa sa Moskvom", kaže on.
Pročitajte još:
* Trojanski konj Amerike: London tera Rusiju sa Balkana!
* Rusi "kuvaju" i u Londonu? Džonson na slici s "profesorom" (FOTO)
- Džonson ima ambicije da postane novi premijer, i Tereza Mej je veoma zabrinuta zbog toga. Osim toga, takva oštra retorika je posledica veoma komplikovane situacije unutar Konzervativne partije, koja je izgubila veliki broj glasova na poslednjim izborima i formirala vladu samo zahvaljujući Demokratskoj unionističkoj partiji - navodi Oficerov Beljski.
Izvesno je, ukazuje za Sputnjik istoričar Čedomir Antić, da je tokom protekle tri godine došlo do raspada jedne političke koalicije koja je delovala u odnosu na svetsku politiku iz Vašingtona i Londona.
Naime, dodaje Antić, SAD i Britanija su lutali pa su na različite načine reagovali u krizama u Iraku, Libiji i u Siriji i pokazalo se da niti jedno njihovo angažovanje nije bilo uspešno.
- Potpuno je besmislena tvrdnja da je Ruska Federacija faktor nestabilnosti i nemira, jer sam pogled na to da postoje stotine baza SAD, Britanije i saveznika širom sveta, a Rusija ih ima u Siriji, i to na poziv legitimne vlade, kao i u Tadžikistanu - kaže Antić.
- Mislim da je to loše, i da Tereza Mej sama shvata da je to besmislena politika. Dobro je što je u vreme Džordža Buša i delimično u vreme Baraka Obame malo zaustavljena ta politika, i dobro je da su se u vreme Trampove izborne kampanje čuli određeni glasovi da treba promeniti politiku prema Rusiji - zaključuje istoričar.
