Flin hteo da otme Gulena
Penzionisani vojni obaveštajac, general Majkl Flin, imao je plan da se u Pensilvaniji izvede otmica turskog klerika Fetulaha Gulena koji je u egzilu u SAD od progona turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji ga optužuje za orkestriranje propalog vojnog udara prošle godine.
Flin je široj javnosti poznat kao prvi savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa, a na dužnosti se zadržao rekordno kratkih 24 dana.
Ostavku je podneo pošto je priznao da je lagao potpredsednika Majka Pensa o svojim krajnje sumnjivim kontaktima sa Sergejom Kisljakom, tada ambasadorom Rusije u Vašingtonu.
Turčin na nišanu
Međutim, specijalni tužilac Robert Muler zasad goni Flina za jedno drugo krivično delo - plan otmice Gulena.
Filmski zvuči, ali je Muler uveren da ima dovoljno dokaza da Flina optuži za zaveru.
Prema detaljima koji su procureli iz istrage, Majkl Flin je zaključio ugovor s firmom Inovo u vlasništvu američko-turskog državljanina Ekima Alptekina o špijuniranju Gulena.
Flinova firma Flin intel grupa je za to dobila 530.000 dolara, ali je iza svega zapravo stajao mnogo opasniji plan.
Rizična operacija
Naime, Alptekin je blizak prijatelj turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i plan je bio da se Gulen otme i prebaci privatnim avionom iz SAD na ostrvo Imrali u Turskoj, gde se nalazi najstrože čuvani zatvor.
Dogovor je napravljen u restoranu Klub 21 u Njujorku, a pored Flina, za stolom je bio i njegov sin Majkl Junior, a što je posebno interesantno, tu je bio i Džejms Vulsi, direktor CIA u mandatu Bila Klintona.
Navodno, Flinova obaveštajna firma bi za uspešno obavljeni posao dobila 15 miliona dolara, ali javnosti nije poznato da li je nekakav novac i isplaćen, za potrebe vrlo skupe i rizične logistike za takvu operaciju.
Posle svega, oglasila se turska ambasada u Vašingtonu ocenom da su "smešne" tvrdnje da je nudila milione dolara zvaničnicima SAD za izručenje Fetulaha Gulena.
Triput pogazio zakon
Majkl Flin je po tri osnova u sukobu sa zakonom. Prvo, nije prijavio da je u poslu sa turskom vladom, a morao je. Nije, jasno, jer bi time skrenuo pažnju FBI na sebe. Drugo, Flin je zaključio "konsultantski ugovor" sa televizijom RT u vlasništvu ruske vlade, a i to je morao jer nije prošlo osam godina od penzionisanja, i to sa mesta direktora Vojne obaveštajne agencije.
Treći osnov su razgovori s Kisljakom koje je FBI presreo, a u kojima Flin obećava Rusiji "ukidanje sankcija čim Tramp preuzme vlast". To Flin nije smeo da čini jer je u tom trenutku, 29. decembra 2016. bio običan građanin, a ne državni funkcioner.