Godina haosa Donalda Trampa
Prva godina Donalda Trampa od pobede u trci za Belu kuću bila je uzbudljiva, a vreme koje predstoji biće burno. Ako se ne gleda Trampov Tviter nalog, a pogledaju iz daljine rezultati vladavine republikanskog predsednika, oni su poražavajući, i to u okolnostima kada ta stranka ima svog predsednika, Senat i Predstavnički dom.
A opet, nisu uspeli da proguraju nijedan ozbiljan zakon. Jedino čime se Bela kuća može pohvaliti je imenovanje Nila Gorsiča za sudiju Vrhovnog suda. Sve drugo je potpuni fijasko, što svedoči da Tramp nema iza sebe bezrezervnu podršku republikanaca.
Serija promašaja
Srozana podrška
Istini za volju, Tramp nije bio popularan ni kada je ušao u Belu kuću zahvaljujući matematici komplikovanog američkog izbornog sistema i pobedama u tri države: Mičigenu, Viskonsinu i Ohaju. Osvojio je 2,8 miliona glasova manje od Klintonove i postao predsednik SAD sa 44 odsto podrške u javnom mnjenju. Za samo godinu dana uspeo je da se sroza na 26 odsto podrške. Poređenja radi, Ričard Nikson je u aferi Votergejt, na dan podnošenja ostavke, uživao podršku 24 odsto birača.
Nema ništa od gradnje zida prema Meksiku jer Kongres nema nameru da za to izdvoji novac u budžetu, a propala su i dva pokušaja Trampa da sruši famozni Obamaker, kako se kolokvijalno naziva set zakona o zdravstvenom osiguranju kojim je Barak Obama uspeo da isposluje primarnu zdravstvenu negu za 28 miliona Amerikanaca koji nisu imali nikakvo osiguranje.
Trampovu ideju rušenja zakona bez nuđenja novog, boljeg, pala je u vodu kada je okretanjem palca nadole prelomio glasove Džon Mekejn, republikanski senator iz Arizone.
Tramp je ishitreno pocepao i nacrt Transpacifičkog trgovinskog sporazuma, što su Kinezi vešto iskoristili popunivši tu prazninu i ekonomski se povezujući sa tržištem trećine svetske populacije u Jugoistočnoj Aziji. Nije uspela ni populistička ideja Trampa da muslimanima zabrani ulaz u zemlju, pa je sveo opštu ideju samo na zabranu za državljane šest zemalja, ali ne i Saudijsku Arabiju iz koje je došlo 18 od 19 terorista koji su 11. septembra 2001. napali SAD.
Tramp je obećao i rušenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kanadom i Meksikom, ali na taj blef nisu naseli čelnici tih zemalja Džastin Trudo i Enrike Penja Njeto, pa je NAFTA još na snazi.
U najmanju ruku su Trampovi odnosi sa Evropom rđavi, a u svetu mu je veran jedino japanski premijer Šinzo Abe.
Mulerov pohod
Glavni crni oblak nad Trampovim mandatom je istraga koju specijalni tužilac Robert Muler Treći vodi o njegovim sumnjivim vezama sa ruskom vladom, u cilju sprečavanja Hilari Klinton da postane predsednica. Stvari stoje loše po Trampa jer se krug sužava oko njega sa otkrivanjem novih detalja o sumnjivim kontaktima njegovih saradnika sa obaveštajcima Kremlja.
Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, general Majkl Flin, podneo je ostavku posle samo 24 dana na dužnosti, upravo zbog ruskih veza. Na optužnici za korupciju (a možda i ruske veze) našao se njegov bivši šef izbornog štaba Pol Manafort, kao i savetnik Džordž Papadopulos koji je i priznao krivicu.
Uveliko Muler saslušava najbliže Trampove saradnike, od Kartera Pejdža, preko Stivena Milera i Majkla Flina, pa do ministra pravde Džefa Sešensa. Naime, istraga ukazuje da bi i sam Tramp mogao da bude optužen za opstrukciju pravde jer je smenio direktora FBI Džima Komija i to onog trenutka kada je saznao da njegovi agenti drže pod lupom i predsednika lično.
Demokrate u naletu
Izbori za parlamente nekoliko saveznih država, guvernerska mesta i gradonačelnike, pokazali su da je Demokratska partija uspela da stvori izvesnu "anti-Tramp koaliciju". Doslovno su zbrisali republikance u Virdžiniji, tradicionalnom uporištu republikanaca. Pobedili su i u Mejnu, Nju Džersiju, osvojili gradonačelnička mesta u Njujorku i Bostonu. Ukratko, ovaj trijumf demokrata ukazuje da će na međuizborima za Kongres iduće jeseni, demokrate gotovo izvesno lako preuzeti kontrolu nad Predstavničkim domom, dok je u Senatu to nešto teža misija jer 25 demokrata brani svoja mesta, dok taj zadatak ima samo osam republikanaca.
