Evropa spremna za "doček" povratnika sa ratišta: Obaveštajci protiv džihadista
Islamska država poražena u Iraku i Siriji, a njeni preživeli borci obnoviće talas terorističkih napada, upozorava Žil de Keršov iz EU
Koordinator borbe protiv terorizma Evropske unije, Žil de Keršov, opominje na to da će posle vojničkog poraza Islamske države (ID) u Iraku i Siriji, neki džihadisti pristigli iz Evrope pre ili kasnije da se vrate, na šta bi Unija trebalo da se pripremi.
- Oko polovina od 5.000 boraca ID iz Evrope se već vratila ili je izginula na ratištima. O sudbini druge polovine gotovo ništa ne znamo, ko su, i da li su još živi. Do sada nismo registrovali masivan talas povratnika iz više razloga. Jedan je da je veliki broj tih fanatika poginuo. ID je likvidirala one koji su želeli da je napuste i pređu na drugu stranu. Drugo, sada je teže preći preko granice iz Sirije u Tursku nego ranije, objasnio je Keršov u intervjuu bečkom dnevniku "Kurir".
U zatvorima ih vrbuju
"Do sada niko nije pronašao čarobnu formulu kako da se spreči da povratnici sa ratišta ponovo postanu nasilni", upozorio je De Keršov i ukazao da, ako takav borac nije bio umešan u zločine, onda bi trebalo naći alternativu za zatvore, jer su oni mesta gde se odvija radikalizacija.
On ističe da iako obaveštajne službe ne očekuju tako brzo masivni povratak stranih boraca, to ne znači da ne bi trebalo da Evropa bude pripremljena za taj "doček".
- S vremena na vreme će se pojedini vraćati. Zato je važno da se oni odmah prepoznaju na granici. To pokušavamo već dve godine proverama i sa sistematski od članica EU prikupljenim podacima. Sada unutar EU imamo mnogo više informacija nego ranije, kaže Keršov.
Opasni "usamljeni vukovi"
Ovaj zvaničnik EU ukazuje i na to da niko ne treba da veruje da je moguće sprečiti tzv. usamljene vukove među teroristima.
- Sve više obaveštajnih službi "hrani" podacima Šengenski informativni sistem - kazao je on.
S tim u vezi je podsetio da u Velikoj Britaniji prema izvorima u unutrašnjoj tajnoj službi MI-5 ima oko 20.000 radikalizovanih osoba, od kojih 3.000 predstavljaju ozbiljnu pretnju, a 500 se nadzire, pa se razmišlja da li bi podaci o njima trebalo da budu podeljeni u te tri kategorije (u inače zajedničkom sistemu).
De Keršov naglašava da je veliki izazov kako se ophoditi prema deci i ženama tih boraca, kojima je potrebna psihološka podrška.
