Posle Amerikanaca, Srbi imaju najviše oružja po kućama
Poslednji slučaj masakra u crkvi teksaškog gradića Saterlend Springs, u kojem je pomahnitali Devin Patrik Keli iz poluautomatske puške ubijao svakog ko mu se našao na putu, po ko zna koji put otvorio je pitanje gotovo nekontrolisane nabavke oružja širom SAD, ali i drugih zemalja sveta.
Opsežno istraživanje koje je sproveo Institut za međunarodne i razvojne studije iz Ženeve donelo je neke interesantne rezultate.
Srbi u samom vrhu
Naime, prema istraživanju, osim Amerikanaca, koji su tradicionalno na vrhu lestvice naoružanih građana, vidljivo je da ni Evropljani ne zaostaju previše za njima. Prema podacima iz 2016. godine, u Sjedinjenim Američkim Državama bilo je 88,8 komada oružja na 100 stanovnika, a odmah iza Amerikanaca slede Srbi, sa čak 58,2 komada različitog naoružanja na 100 stanovnika, navodi se u saopštenju Instituta.
U top deset naoružanih nacija našli su se još Švedska (31,6), Urugvaj (31,8), Finska (32), Irak (34,2), Saudijska Arabija (35), Kipar (36,4), Švajcarska (45,7) i Jemen (54,8). Prema istim podacima, Hrvatska je na 26. mestu od 178 država u kojima je sprovedeno istraživanje, i to sa 21,7 komada oružja na stotinu stanovnika.
Treba svakako imati na umu da se u istraživanju radi o službenim podacima u koje nije uračunato ilegalno posedovanje oružja, pa se pretpostavlja da je taj broj svakako nešto veći.
I dok za Irak i Jemen zbog nasilja koje već duži niz godina vlada u tim državama ne čudi podatak da su u prvih deset, kaoni za Sjedinjene Države gde je kultura oružja prisutna od vremena Divljeg zapada, pomalo je iznenađujući broj naoružanih u Švedskoj, Finskoj ili na Kipru.
Porast ubistava
Pročitajte još:
* Šta SAD i Britanija pišu o vojnoj vežbi Rusije i Srbije?
* Usred komunističke Kine Tramp proglasio "Dan žrtava komunizma"
U Švajcarskoj se visok procenat ljudi pod oružjem može objasniti činjenicom da u toj zemlji nema obaveznog vojnog roka, no oni koji dobrovoljno prolaze određenu obuku naoružanje drže kod kuće. Ipak, od samog broja naoružanih stanovnika više zabrinjava način na koji se to oružje koristi, prenosi "Večernji list".
U većini država u kojima nema ratnih sukoba upotreba je zabeležena većinom kroz sportske i lovačke aktivnosti, ili pak putem kriminalnih dela poput pljački i napada. Izuzetak su SAD u kojem je broj masovnih ubistava u porastu poslednjih dvadeset i pet godina, s vidljivom eskalacijom u mandatima Baraka Obame.
Naime, od 1981. do 2009. godine u SAD je zabeleženo 66 masovnih ubistava (pod masovna ubistva u SAD se uračunavaju oružani incidenti s osam ili više ubijenih osoba), dok je samo od 2009. do 2015. broj masovnih ubistava skočio na 162.
Da stvar bude gora, sličan trend nastavio se i u mandatu Donalda Trampa koji i dalje kao glavni uzrok ovakvih masakara vidi u "poremećenim mozgovima". Pravo na odbranu legitimna je stvar, no postavlja se pitanje nije li vreme da se počne sa kontrolom prodaje oružja tim "poremećenim mozgovima", pitaju se kritičari zakona koji možda i najviše deli američko društvo.
Zabrana u Njujorku
Dok se mnoge države protive, Njujork je prvi koji je još 2013. godine doneo strogi zakon o nabavci oružja, i to posle masakra u osnovnoj školi Sendi Huk. Potpisom guvernera Endrjua Kuoma u Njujorku je potpuno zabranjena prodaja automatskog i drugog vojnog naoružanja, kao i pristup oružju psihički poremećenim osobama, te onima koji su pretnja drugima.
Moćno Nacionalno udruženje vlasnika oružja na čelu s Vejnom Lapjerom glavni je kočitelj strožih zakona u SAD. Samo je 2015. godine, prema podacima iz baze "Opern Secrets", potrošilo više od 20 miliona dolara na lobiranje i priloge za razne političke kampanje u SAD. Lovačka i sportska društva u EU takođe se protive strožim zakonima, ali za lobiranje troše daleko manje novca od Amerikanaca, tek oko 10.000 evra godišnje.
