Gusto sito za strane radnike
Privredni uspon Nemačke je doveo do buma na tržištu rada. Prema podacima Instituta za istraživanje zapošljavanja (IAB), u trećem kvartalu je bilo skoro 1,1 milion otvorenih radnih mesta. To je za 174.400 više nego u istom kvartalu prošle godine.
Međutim, od ove potražnje ne profitiraju svi koji traže posao. Birokratske prepreke su na svakom koraku, tako da mnogi stručnjaci odustaju i radije odlaze u klasične doseljeničke zemlje s kulturom dobrodošlice.
- U odnosu na prošlu godinu naročito je porasla potražnja za radnicima u prerađivačkom sektoru, prometu i logistici - kaže Aleksander Kubis iz IAB-a.
Ovaj institut četiri puta godišnje istražuje kompletnu ponudu, uključujući mesta koja nisu prijavljena agencijama za rad i obrađuje podatke oko 6.000 poslodavaca iz svih branši.
Jagma za stručnjacima
Međutim, ponuda i potražnja na tržištu ne idu uvek ruku pod ruku. Prema jednoj studiji Dojče banke, firme traže pre svega stručnjake. Od toga 16 odsto s fakultetskim i visokim obrazovanjem i 64 odsto sa završenom nekom školom. U Nemačkoj je polovina nezaposlenih (1,26 miliona) bez formalno završenog obrazovanja.
Besplatna obuka
Šef Savezne agencije za rad je apelovao na nemačku politiku i privredu da budu više prisutni u inostranstvu. Recimo, preko besplatnih kurseva nemačkog jezika ili da se u inostranstvu ljudi obrazuju prema njihovim standardima. On je naveo primer Amerike koja je u Vijetnamu obučavala ljude za metalce i zavarivače i kasnije im omogućila dolazak u SAD.
Pre godinu dana je startovao model-projekat za strane stručnjake na tržištu rada jugozapadne Nemačke Puma, ali je samo osmoro stranaca preko ovog programa dobilo posao u Baden-Virtembergu. Regionalni šef Savezne agencije za rad Kristijan Rauh kaže da je zainteresovanih bilo 80. Projekat je trebalo da bude preteča istog na saveznom nivou i da istovremeno pruži saznanja neophodna za mogući Zakon o doseljavanju koji Nemačka još nema. Kao uzor je poslužila Kanada.
Do sada su vrata u Nemačkoj bila otvorena samo onima koji su zbog manjka domaće stručne radne snage na pozitivnoj listi, kao na primer negovatelji ili mehaničari. Uz to dolaze vlasnici plave karte, odnosno dobro plaćene profesije sa fakultetskom diplomom, kao i preko regionalnih sporazuma sa Zapadnim Balkanom.
Slobodna radna mesta
* Zapad Nemačke 842.200
* Istok Nemačke 255.400
* U malim preduzećima (do 49 zaposlenih) otvoreno je 58 odsto radnih mesta.
* Na srednja preduzeća (50 do 249 zaposlenih) ide 28 odsto mesta.
* Velike firme (najmanje 250 radnika) nude 14 odsto radnih mesta.
Jezik problem
Model Puma baziran na poenima je bar teoretski otvorio put svim strancima na nemačko tržište rada. Ako neko dobro zna nemački jezik i već ima nemačka ili evropska iskustva i dobre kvalifikacije, on dobija poene koji su dovoljni za radnu dozvolu.
Loši rezultati se objašnjavaju time da u nekim regionima sveta jedva da se uči nemački, pa je ograničen potencijal u odnosu na doseljeničke zemlje kao što su Amerika i Kanada, gde se govori engleski. Osim toga, teško se da priznaju diplome drugih zemalja u odnosu na nemačke standarde. U Nemačkoj se akcenat stavlja na dualno obrazovanje, koje nije mnogo prisutno kod drugih zemalja, pa je priznavanje stranih diploma često komplikovano i dugotrajno.
Obrazovani rade za dvoje
Za nemačka srednja preduzeća je nedostatak stručne radne snage sve ozbiljniji problem. Zato zaposleni u tim firmama često rade mnogo više, čime rastu troškovi rada, i to šteti konkurentnosti. Istovremeno je manjak stručne radne snage prepreka za investicije, što na duže staze ugrožava privredni primat Nemačke, navodi se u studiji Dojče banke. Vlasnici ovih preduzeća do sada su uzaludno čekali da se poboljša nešto u politici doseljavanja stručne radne snage i investicijama u obrazovanje.
I pored simboličnih rezultata sa samo osmoro zaposlenih auslendera, ovaj ekspert smatra da je za projekat Puma potrebno dodatno vreme i da on može da pruži važna saznanja za političku diskusiju za Zakon o doseljavanju. Projekat je oročen na septembar 2019. godine.
Plate padaju do 10 odsto?
Ekonomski analitičar Branko Pavlović kaže za "Vesti" da će se Nemačka sve više suočavati sa nedostatkom radne snage.
- Nemačko društvo stari i zato su primili veliki broj migranata iz arapskih zemalja. Sve što im bude koristilo kao radna snaga će zadržati, a ostatak vratiti kući. Činjenica je da će dolazak novih radnika sniziti cenu nadnica i plata bar za deset odsto - procenjuje Pavlović.
On podseća da je ekonomija u Srbiji katastrofalna i smatra da će naši dijasporci učiniti sve da pomognu rodbini i nađu im posao u Nemačkoj. Pavlović ističe da će to dodatno oslabiti ekonomiju u otadžbini jer će odlaziti mladi ljudi na početku radnog veka, ali i oni obrazovani u poodmaklim godinama.
Javašluk tera lekare
Stručnjaci procenjuju da veliku potražnju za stručnom radnom snagom Nemačka neće moći da reši pojačanim useljavanjem iz zemalja EU, kao što je to slučaj proteklih godina, nego i otvaranjem tržišta rada za visokokvalifikovane iz celog sveta.
- Tržište je surovo i iz Srbije će prvo otići stručnjaci, pre svega lekari. Kod kuće nemaju uslova za napredak jer svuda vlada javašluk. Ostali bi samo da se zatvore granice, što naravno nije moguće - slikovito objašnjava Danilo Šuković.
Ekonomista Danilo Šuković kaže da nadnice i plate u Nemačkoj neće padati sve dok je potražnja veća od ponude radne snage.
- Ukoliko se desi da u Nemačku dođe veliki broj radnika i premaši potražnju, jasno je da će plate pasti. To je jednostavno zakon tržišta - kaže Šuković.
Slična situacija se prema njegovim rečima odigrala pre pedesetak godina, kada su u Nemačku u velikom broju pristizali Jugosloveni i Turci. Tada su se nemački radnici plašili da će im padati nadnice, ali se to nije dogodilo jer su gastarbajteri preuzimali niskokvalifikovana radna mesta.
Svetsko dno
Srbija je na začelju liste od 137 zemalja kada je reč o talentovanima.
* 134. mesto po kapacitetu da se zadrže talentovani ljudi.
* 132. mesto po kapacitetu da se privuku strani talenti.
- Sada je situacija malo drugačija, jer Nemci traže i visokokvalifikovane radnike - objašnjava Šuković.
Ekonomista Saša Đogović ne očekuje smanjenje nadnica i plata u Nemačkoj.
- U vreme prve migrantske krize Angela Merkel je rekla da to može biti šansa za nemačku privredu. Naime, dobili su pregršt kvalifikovanih radnika, koje su možda plaćali isto kao i svoje stručnjake, ali su njihovo obrazovanje dobili besplatno. Na žalost, i Srbija školuje stručnjake za druge zemlje - objašnjava Đogović.
Srbi građani za primer
Najveći broj novih useljenika u Nemačku dolazi pre svega iz Sirije, Avganistana i Iraka, pokazuju statistički podaci. Prema njima, u zenitu migrantske krize 2015. godine u Nemačku je stiglo milion i po ljudi. Prošle godine, međutim, taj broj je smanjen i registrovano je 480.000 pridošlica.
Činjenice i život pokazuju da su građani Srbije pronašli svoje mesto uglavnom u industrijski moćnim pokrajinama: Severnoj Rajni - Vestfaliji, Bavarskoj, Baden-Virtembergu, Hesenu, Berlinu, Hamburgu...
Ljudi iz Srbije važe za dobro integrisane građane, čija deca posećuju redovno škole i ne žive od socijalne pomoći ili izolovano u getu. Svoju egzistenciju temelje uglavnom na radu, i to u manjim firmama, često u oblasti turizma i ugostiteljstva, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, proizvodnji, poljoprivredi, uslugama čišćenja...
