Trebalo je najuriti Hilari
Bivša predsednica Demokratskog nacionalnog komiteta Dona Brezil objavila je memoare koji ne bi zavredeli posebnu pažnju da u njima nije otkrila plan koji su demokrate imale za zamenu predsedničkog kandidata u poslednji čas, mesec i po dana pred predsedničke izbore u novembru 2016. koje je Hilari Klinton potom izgubila od Donalda Trampa.
Planirali presedan
Stvar je krenula rđavo od samog starta. Pritisak Hilari Klinton i njenog tima da ona pošto-poto dobije partijsku nominaciju je bio ogroman. Kako se ističe, mnogi vrlo kvalitetni kandidati nisu ni razmatrali mogućnost da se nadmeću na unutarstranačkim izborima, uvereni da su partijska mašinerija i finansijeri "u džepu Klintonove".
Ali, posle govora u kojem je pristalice Trampa nazvala "jadnicima" i posebno pošto se umalo onesvestila na komemorativnoj ceremoniji žrtvama terorističkog napada u Njujorku, vrh Demokratske partije je video da stvar ide po zlu. Kako piše Brazil, procenti prednosti su se topili i više nije bilo nezamislivo da Klintonova izgubi.
Usledio je plan, ne baš zaverenički, ali ipak plan da se napravi presedan i predsednički kandidat zameni u poslednjem trenutku. A "zamenski kandidat" bio bi niko drugi do Džo Bajden, u tom trenutku aktuelni potpredsednik SAD. Bajden je u tom trenutku imao 74 godine, pa mu je za potpredsedničkog kandidata predložen mlađani senator iz Nju Džersija Kori Buker.
Ne miri se sa fijaskom
Hilari Klinton je od mladosti bila politički aktivista, osam godina prva dama, četiri godine senator iz Njujorka i još četiri državni sekretar SAD. Za krunu karijere, predsedničku funkciju, kao da se oduvek spremala.
Naruku joj je išao i osporavani kandidat republikanaca Donald Tramp koji, kako ćemo kasnije saznati, ni sam nije verovao u svoju pobedu, pa nije imao čak ni spreman pobednički govor. Klintonova se još nije oporavila od tog poraza.
Idealni Bajden
Bajden je zaista bio idealan izbor za takav dramatičan obrt. Iza sebe je imao skoro četiri decenije u Senatu i osam godina potpredsedničke dužnosti u administraciji Baraka Obame. Politički teškaš u svakom smislu je popularan i među demokratama i republikancima, a ni finansiranje kampanje ne bi bio problem.
Malo ko sumnja i da bi Bajden vrlo lako izašao na kraj s Trampom, jer su interna istraživanja pokazivala da u najgorem slučaju ima 17 odsto prednosti u odnosu na kandidata Republikanske partije.
Džo je bio u žalosti
Nije tajna da je Bajden bio prvi izbor Baraka Obame za naslednika u Beloj kući. Ali, nešto pre početka unutarstranačkih izbora, Bajden je izgubio sina Boa koji je umro od tumora na mozgu. Uprkos brojnim uveravanjima da je važno da uđe u trku, on je to odbio, duhom slomljen i u žalosti.
Međutim, Bajden iako načelno zainteresovan, nije bio ubeđen da bi to bilo fer prema biračima i da Hilari Klinton zaista nije u snazi da iznese kampanju do kraja. Uprkos svim nedostacima njene blede, čak i usiljene kampanje, sve do izbora se ipak verovalo da će nadmašiti Trampa. Ruku na srce, ona jeste dobila skoro tri miliona glasova više, ali je izgubila u državama Mičigen i Viskonsin, što se u delegatskom sistemu izbora američkog predsednika pokazalo kobnim.
